\u0160ta je infarkt miokarda?<\/b><\/p>\n
Akutni infarkt miokarda (sr\u010dani udar) predstavlja odumiranje (nekrozu) \u0107elija sr\u010danog mi\u0161i\u0107a (miokarda) zbog poreme\u0107aja protoka krvi u koronarnim krvnim sudovima.\u00a0<\/span><\/p>\n Nastaje naj\u010de\u0161\u0107e kao posledica:<\/p>\n – ateroskleroze (degenerativno oboljenje krvnih sudova – u zidovima krvnih sudova\u00a0 <\/span>dolazi do formiranja aterosklerotskih plo\u010dica (plakova) usled nakupljanja masno\u0107a, kalcijuma i vezivnog tkiva \u0161to posledi\u010dno dovodi do njihovog su\u017eavanja i smanjenog protoka krvi),<\/p>\n – anomalija koronarnih arterija,\u00a0<\/span><\/p>\n – produ\u017eenog gr\u010da (spazma) koronarnih arterija,<\/p>\n – cepanja (disekcije) aorte,<\/p>\n – upotrebe psihoaktivnih supstanci\u2026<\/p>\n <\/b>\u0160ta dovodi do nastanka infarkta srca?<\/b> Ili <\/b>Koji su faktori rizika za nastanak infarkta?\u00a0<\/i><\/b><\/p>\n Prva grupa faktora rizika:\u00a0 <\/span><\/p>\n U\u010destalost <\/i>infarkta miokarda je do 5x puta ve\u0107a kod osoba koje imaju visok krvni pritisak!!!<\/i><\/p>\n Pacijent sa \u0161e\u0107ernom bole\u0161\u0107u se posmatra kao pacijent sa infarktom miokarda, iako isti nije imao.\u00a0<\/span><\/i><\/p>\n \u0160e\u0107erna bolest ubrzava proces starenja krvnih sudova i dovodi do ranije pojave koronarne bolesti i infarkta miokarda<\/p>\n Hiperlipoproteinemije su najodgovornije za ubrzanu aterosklerozu.<\/i><\/p>\n Drugi faktori rizika (\u0161e\u0107erna bolest, povi\u0161en krvni pritsak, pu\u0161enje, gojaznost) ispoljavaju svoje aterogeno dejstvo direktno ili indirektno preko poreme\u0107aja metabilizma lipida.\u00a0<\/span><\/p>\n Du\u017eina pu\u0161a\u010dkog sta\u017ea je u direktnom odnosu sa pove\u0107anjem rizika od nastanka infarkta.<\/p>\n Pu\u0161a\u010di su u pove\u0107nom riziku i od iznenadne sr\u010dane smrti!!!<\/i><\/p>\n 5. gojaznost<\/b> (ekscesivno nagomilavanje masti) izra\u017eava se kao indeks telesne mase (BMI, kg\/m2).\u00a0<\/span><\/p>\n Postoje dva tipa gojaznosti:<\/p>\n – periferni (\u017eenski) tip gojaznosti, masno tkivo je raspore\u0111eno po celom telu i ekstremitetima<\/p>\n – centralni (abdominalni) tip gojaznosti, masno tkivo je uglavnom raspore\u0111eno u predelu trbuha. Ovaj oblik gojaznosti je opasniji za razvoj koronarne bolesti.<\/i><\/p>\n 6. stres<\/b> (fizi\u010dki i psihi\u010dki) \u2013 dovodi do pove\u0107anog lu\u010denja hormona koji izazivaju pove\u0107anje krvnog pritiska, ali i koncentracije \u0161e\u0107era u krvi \u0161to ubrzava proces ateroskleroze.<\/p>\n 7. fizi\u010dka neaktivnost: <\/b>\u00a0<\/b><\/p>\n Prednosti fizi\u010dke aktivnosti su:<\/p>\n Druga grupa faktora rizika:<\/p>\n Na prvu grupu faktora rizika mo\u017eemo da uti\u010demo, dok je druga grupa nepromenljiva. U\u010destalost oboljevanja od infarkta miokarda se udvostru\u010duje u slu\u010daju postojanja kombinacije faktora rizika.<\/p>\n Kada se <\/b>infarkt naj\u010de\u0161\u0107e <\/b>javlja i koji su simptomi infarkta?<\/b><\/p>\n Infarkt srca se naj\u010de\u0161\u0107e javlja iznenadno! Obi\u010dno se javlja u ranim jutarnjim \u010dasovima ili nakon intenzivnog psihofizi\u010dkog napora.<\/p>\n Infarkt miokarda se mo\u017ee manifestovati sa tipi\u010dnim ili atipi\u010dnim bolom ili se javiti bez bola u grudima (nemi infarkt).\u00a0<\/span><\/p>\n Tipi\u010dan bol:<\/p>\n – bol iza grudne kosti, koji iznenada nastaje i traje du\u017ee od 20 minuta<\/p>\n – vremenom se poja\u010dava<\/p>\n – \u0161iri se u vrat, ramena, levu ruku, laktove, stomak<\/p>\n – pra\u0107en je preznojavanjem, malaksalo\u0161\u0107u, uznemireno\u0161\u0107u i strahom od smrti<\/p>\n – ne smiruje se na primenu Nitroglicerina<\/p>\n Bolesnik u momentu bola \u0161iroko ra\u0161irenom rukom pritiska grudnu kost, tj. locira mesto bola.<\/i><\/p>\n Atipi\u010dan bol:<\/p>\n – bol u gornjem delu stomaka<\/p>\n – pra\u0107en mukom i povra\u0107anjem, \u0161to mo\u017ee bolesnika dovesti u zabludu da se radi o stoma\u010dnim tegobama<\/p>\n Nemi infarkt:<\/p>\n -bez bola u grudima, naj\u010de\u0161\u0107e se javlja kod dijabeti\u010dara ili razli\u010ditih neurolo\u0161kih oboljenja koja su pra\u0107ena poreme\u0107ajem prenosa bolnih dra\u017ei sa periferije ka korteksu<\/p>\n Pitanje 36. <\/i><\/b>Koje vrste sr\u010danog udara postoje?<\/i><\/b><\/p>\n Prema elektrokardiografskom zapisu, razlikujemo dve vrste infarkta miokarda:<\/p>\n – Infarkt miokarda sa ST elevacijom i<\/p>\n – Infarkt miokarda bez ST elevacije.<\/p>\n Infarkt miokarda sa ST elevacijom<\/b> nastaje kao posledica potpune okluzije ili za\u010depljenja koronarnog krvnog suda trombom (krvnim ugru\u0161kom).<\/p>\n Infarkt miokarda bez ST elevacije<\/b> nastaje kao posledica delimi\u010dnog za\u010depljenja koronarnog krvnog suda.<\/p>\n <\/b>Kako se postavlja dijagnoza <\/b>infarkta miokarda<\/b>?<\/b><\/p>\n Dijagnoza se postavlja na osnovu:<\/p>\n – tipi\u010dne anamneze<\/p>\n – elektrokardiografski promena<\/p>\n – promene i dinamike promene kardiospecifi\u010dnih enzima (enzima specifi\u010dnih za srce \u2013 troponin, ukupna kreatin kinaza i kreatin kinaza-MB).<\/p>\n \u00a0<\/b>Da li bolesnik <\/b>kod postojanja sumnje na akutni infarkt miokarda <\/b>mora hitno da se javi lekaru ?<\/b><\/p>\n DA! <\/b>Neophodno je da se pacijent \u0161to pre javi lekaru, jer od brzine otvaranja za\u010depljenog krvnog suda zavisi i stepen o\u0161te\u0107enja sr\u010danog mi\u0161i\u0107a. Ve\u0107 20-ak minuta nakon prekida cirkulacije dolazi do odumiranja \u0107elija miokarda (nekroza). \u0160to za\u010depljenje du\u017ee traje ve\u0107i broj \u0107elija sr\u010danog mi\u0161i\u0107a biva o\u0161te\u0107en i samim tim nastaju ve\u0107e posledice.<\/p>\n <\/b>Da li infarkt miokarda zna\u010di uvek o\u0161te\u0107enje srca?<\/b><\/p>\n Ne! Ukoliko se <\/b>perkutana koronarna intervencija (PCI) sprovede unutar prvog sata od infarkta miokarda kod \u010dak 50% pacijenata ne postoji o\u0161te\u0107enje sr\u010danog mi\u0161i\u0107a niti elektrokardiografski znaci prele\u017eanog infarkta srca.<\/p>\n Kako se le\u010di infarkt miokarda?<\/b><\/p>\n Na\u010din le\u010denja zavisi od TIPA<\/b> infarkta miokarda.\u00a0<\/span><\/p>\n Infarkt miokarda sa ST elevacijom ili potpunom okluzijom krvnog suda se le\u010di na dva na\u010dina:<\/p>\n Jako je va\u017eno da cirkulacija krvi kroz krvni sud bude uspostavljena \u0161to br\u017ee, a to zna\u010di da krvni sud bude otvoren u \u0161to kra\u0107em vremenskom periodu. Najve\u0107a korist od intrevencije je u prvom satu, tzv \u201ezlatnom satu\u201c od po\u010detka bola. Intervencija se radi i do 12h od po\u010detka bola.\u00a0<\/span><\/p>\n Kod pacijenta sa infarktom miokarda bez ST elevacije, obi\u010dno nije potreban hitan odlazak u salu za kateterizaciju i PCI. Kada \u0107e se raditi koronarografija i eventualna PCI zavisi od procene rizika i postojanja bolova.\u00a0<\/span><\/p>\n Kako \u017eiveti nakon infarkta miokarda?<\/b><\/p>\n Nakon IM savetuje se:<\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n