\u00a0<\/span><\/p>\nK<\/b>ako da prepoznam da li imam povi\u0161en krvni pritisak i koje simtome daje povi\u0161eni krvni pritisak<\/b>?<\/p>\n
Simptom arterijske hipertenzije, tj. ono \u0161to Vas navodi da se javite lekaru je naj\u010de\u0161\u0107e glavobolja, naro\u010dito u potiljku, \u010desto se javlja vezano za premor, stres, atmosferske promene pritiska kod promene vremena. \u010cesto se opisuju i kao ose\u0107aj puno\u0107e u glavi.\u00a0Pored toga mo\u017ee se javiti i ose\u0107aj zujanja u u\u0161ima, spontano krvarenje iz nosa, crvenilo oka, crvenilo u licu.\u00a0Nekada se pacijenti \u017eale na ose\u0107aj bola i neprijatnog ose\u0107aja u grudima, u formi tereta i pritiska ili ubrzani rad srca, ose\u0107aj lupanja srca.<\/p>\n
Pacijenti su \u010desto uznemireni, neuobi\u010dajeno govorljivi.<\/p>\n
Jedan od problema u prepoznavanju pojave poreme\u0107aja nivoa arterijskog pritiska je u \u010dinjenici da mo\u017ee da se javi bez ikakvih subjektivni tegoba i \u0161to vrednosti krvnog pritiska ne prate ja\u010dinu tegoba. To i jeste razlog zbog kojeg ga \u010desto ozna\u010davamo kao \u201ctihog ubicu\u201d. Vrednosti arterijskog pritiska mogu biti izrazito visoke, i do 200mmHg, a da ne ose\u0107ate nikakve smetnje ili da su tegobe vrlo blage. Suprotno tome, kod nekih osoba koje su navikle na pritisak oko 120\/70mmHg, tegobe se mogu javiti i kada pritisak dostigne 140mmHg. Stoga se preporu\u010duje povremeno, i kada se ose\u0107amo dobro i kada to nije slu\u010daj, izmeriti krvni pritisak. U okviru godi\u0161njih sistematskih pregleda, po\u017eeljno je da se krvni pritisak uvek izmeri, jer je u pitanju bezbolna, ne\u0161kodljiva i dostupna dijagnosti\u010dka metoda.<\/p>\n
Kako se pravilno meri pritisak<\/b> ?<\/p>\n
Postoje razli\u010diti aparati za merenje krvnog pritiska. Najprecizniji su \u017eivini manometri, ali se u ve\u0107ini zemalja Evrope povla\u010de iz upotrebe zbog \u0161tetnosti \u017eive po \u017eivotnu sredinu i njene neposredne toksi\u010dnosti. Naj\u010de\u0161\u0107e u ordinacijama koristimo aparate sa skalom, odnosno auskultatorne ili oscilometrijske poluautomatske sfingomanometre. U ku\u0107nim uslovima se \u010desto koriste elektronski aparati za nadlakticu ili za ru\u010dni zglob. Oni mahom imaju mogu\u0107nost i da zabele\u017ee puls, imaju oznaku za aritmiju i mogu da zabele\u017ee u memoriji aparata prethodna merenja. Precizniji su aparati koji koriste man\u017eetnu koja se postavlja na nadlakticu. Elektronski aparati se savetuju za starije bolesnike, koji slabije \u010duju, pa merenja na aparatima sa skalom mogu biti neadekvatno o\u010ditana (ne \u010duju po\u010detak ili kraj merenja).\u00a0<\/span><\/p>\nKod merenja krvnog pritiska treba voditi ra\u010duna o nekoliko stvari. Potrebno je da mirno sedite oko 5 minuta pre merenja pritiska. Man\u017eetna aparata se postavlja na golu nadlakticu, malo iznad lakta. Izbegavajte zavrtanje rukava pri merenju pritiska, naro\u010dito u zimsko vreme kad su tu i ko\u0161ulje i majice i d\u017eemperi, pa podizanje rukava mo\u017ee dovesti do pritiska na venu i time onemogu\u0107iti ta\u010dno merenje pritiska. Mnogo je bolje osloboditi ruku na kojoj \u0107ete meriti pritisak. Sedite za vreme merenja pritiska, ruku labavo oslonite laktom, recimo na sto. Kada napumpate man\u017eetnu aparata za pritisak lagano ispu\u0161tajte vazduh. Prvi ton, tj. otkucaj srca koji \u010dujete je vrednost gornjeg (sistolnog) krvnog pritiska, a poslednji otkucaj posle \u010dega osetno utihne ja\u010dina zvuka je vrednost donjeg (dijastolnog) krvnog pritiska. Man\u017eetnu treba pumpati do vrednosti koja je malo vi\u0161a od pritiska koji o\u010dekujete. Recimo, ako ste mlada \u017eena koja ima pritisak uobi\u010dajeno oko 90\/60mmHg, ne morate man\u017eetnu pumpati do 200mmHg, dovoljno je do 130-140mmHg. Merenje ponovite nakon najmanje desetak minuta, ukoliko \u017eelite da proverite da li je prvo merenje ta\u010dno.<\/p>\n
Kod bubre\u017enih bolesnika na hemodijalizi, krvni pritisak se ne meri na ruci na kojoj je fistula. Kod \u017eena koje su operisale rak dojke, izbegava se merenje na strani koja je operisana. Kod gojaznih, ako se man\u017eetna odlepljuje, treba uzeti aparat sa ve\u0107om (odnosno du\u017eom) man\u017eetnom.\u00a0<\/span><\/p>\nPritisak izmeren u lekarskoj ordinaciji je obi\u010dno ve\u0107i od onog koji izmerite kod ku\u0107e. Izraz \u201chipertenzija belog mantila\u201d se odnosi na pojavu gde je pritisak povi\u0161en samo u ordinaciji i pri ponavljanim dolascima kod lekara, a normalan izvan ordinacije, bilo kada ga sami merite kod ku\u0107e, bilo da je zabele\u017een na aparatu za 24h ambulatorno merenje krvnog pritiska (ranije poznatijem kao Holter krvnog pritiska). O samom 24h ambulatornom merenju krvnog pritiska bi\u0107e vi\u0161e re\u010di ne\u0161to kasnije.<\/p>\n
Postoji i \u201cmaskirana\u201d hipertenzija, tj. situacija gde je pritisak u ordinaciji normalan, a u ku\u0107nim uslovima visok. Javlja se kod osoba izlo\u017eenih stresu na poslu, kod ku\u0107e, u neposrednom okru\u017eenju. I u tom slu\u010daju u proceni te\u017eine hipertenzije poma\u017ee 24h ambulatorno merenje krvnog pritiska.<\/p>\n
Za\u0161to ja imam visok pritisak?<\/strong><\/p>\nKada je re\u010d o povi\u0161enom nivou arterijskog pritiska razlikujemo primarnu, tj. hipertenziju nejasnog ili bar nedovoljno jasnog uzroka i sekundarnu, tj. hipertenziju za koju znamo razlog. U sekundarne hipertenzije spadaju endokrine hipertenzije (kada neke \u017elezde, kao \u0161to su nadbubre\u017ene \u017elezde, hipofiza, \u0161titasta \u017elezda, imaju poreme\u0107aj funkcije, pa zbog poreme\u0107aja nivoa hormona dolazi do skoka pritiska), u sklopu bubre\u017enih bolesti (tzv. renovaskularne hipertenzije, gde postoji su\u017eenje arterija bubrega koje ima za posledicu skok arterijskog pritiska celog organizma itd). Nezgoda je \u0161to ovih sa poznatim uzrokom ima oko 5%, dok oko 95% su hipertenzije kojima ba\u0161 i ne znamo uzrok. Kod sekundarnih hipertenzija le\u010denjem osnovne bolesti reguli\u0161e se i krvni pritisak (npr. operisanjem feohromocitoma nadbubrega ili korekcijom su\u017eenja bubre\u017enih arterija normalizuje se i krvni pritisak).\u00a0<\/span><\/p>\n\u0160ta ja mogu da u\u010dinim da mi pritisak bude ni\u017ei ?<\/strong><\/p>\nPrimarna hipertenzija, koju \u010desto nazivamo i esencijalna, je \u010de\u0161\u0107a kod osoba \u010diji su roditelji imali visok pritisak, kod gojaznih, kod osoba koje jedu prekomerno slanu hranu. Po\u0161to roditelje ne mo\u017eemo da promenimo, trebalo bi bar da promenimo neke lo\u0161e navike koje nas vode u bolest. Taj pristup se ozna\u010dava nazivom nefarmakolo\u0161ke mere le\u010denja arterijske hipertenzije (dakle, bez lekova). Nagla\u0161avamo da to jesu mere le\u010denja arterijske hipertenzije. U ove mere spada i umerena fizi\u010dka aktivnost, vo\u017enja bicikla, brzi hod, plivanje, 5-7 dana sedmi\u010dno du\u017ee od pola sata. Brzi hod zna\u010di hod odre\u0111enog tempa i ritma, a ne \u0161etnja \u201cnoga pred nogu\u201d. Taj hod ozna\u010davamo i kao \u017eustriji hod. Kako se bude vra\u0107ala kondicija, prelazi\u0107ete i ve\u0107a rastojanja. Bar pola sata u kontinuitetu, jer je metabolizam dosta spora stvar i njemu treba oko pola sata da \u201cmobili\u0161e\u201d masti, na po\u010detku se tro\u0161e zalihe dostupnih \u0161e\u0107era, glikogen iz jetre\u2026 Ako se odlu\u010dite da ve\u017ebate u teretani, i to ve\u017ebanje treba da bude bar pola sata. Svakako optere\u0107enje ne treba progresivno pove\u0107avati, kao \u0161to ne treba procenjenivati koliko je granica Va\u0161e izdr\u017eljivosti.\u00a0<\/span><\/p>\nKorigujte ishranu. Poku\u0161ajte da ne dr\u017eite kratkotrajne, ograni\u010dene dijete, ve\u0107 da jedete raznovrsnu hranu sa \u0161to manje ve\u0161ta\u010dkih \u0161e\u0107era, izbacite grickalice, gazirana i preterano za\u0161e\u0107erena pi\u0107a. Pove\u0107ajte unos sve\u017eeg vo\u0107a i povr\u0107a. Uspostaviti ritam ishrane. Nemojte jesti usput, sedite i jedite. Potrebno je da Va\u0161 mozak \u201czna\u201d da ste jeli. Kratkotrajne dijete su i kratkotrajnog efekta, uz \u010duveni \u201cjo-jo\u201d efekat, tj. \u010desto kad prestanete da dr\u017eite dijetu te\u017eina se brzo vrati, a ne retko se doda jo\u0161 i koji kilogram preko po\u010detne te\u017eine. Dakle. promenite na\u010din ishrane. Ne kratkotrajno. Promenite ga trajno.\u00a0<\/span><\/p>\nNeophodno je smanjiti unos soli u hrani i ne dosoljavati hranu. Koli\u010dina soli ne treba da prelazi ukupno 5-6grama u svim namirnicama koje unesete tokom dana. Natrijum iz kuhinjske soli podi\u017ee Va\u0161 arterijski pritisak. Zamenite natrijumovu so kalijumovom ili morskom solju. Manje su slane, tj. manje podi\u017eu pritisak.\u00a0<\/span><\/p>\nUnos alkohola treba ograni\u010diti, 20-30grama na dan za mu\u0161karce i 10-20grama na dan za \u017eene.<\/p>\n
Stres? Jednostavno je re\u0107i da smanjite stres, jer jako uti\u010de na skokove arterijskog pritiska. Sa druge strane, smanjili biste ga da znate kako i da je to mogu\u0107e. Neki stresovi su ograni\u010denog trajanja, pa je i skok pritiska neposredno povezan sa periodom trajanja stresa, npr. kratki rokovi na poslu, razvod. Ukoliko je na radnom mestu lo\u0161a atmosfera ili je taj slu\u010daj u porodici, postoje finansijski problemi, zdravstveni problemi \u010dlanova porodice i sli\u010dno i stres traje du\u017ee, kao posledica, arterijski pritisak mo\u017ee trajno biti povi\u0161en. U tim situacijama, pomo\u0107 psihijatra je dobrodo\u0161la i ne treba je isklju\u010diti i odlagati.<\/p>\n
Koje jo\u0161 preglede treba da obavim, osim merenja krvnog pritiska u ordinaciji ?<\/strong><\/p>\nUkoliko se jednim merenjem utvrde povi\u0161ene vrednosti krvnog pritiska, to jo\u0161 uvek ne potvr\u0111uje sa sigurno\u0161\u0107u da bolujete od arterijske hipertenzije. Krvni pritisak mo\u017ee povremeno kratkotrajno da bude povi\u0161en u toku fizi\u010dkog napora, \u0161to je fiziolo\u0161ka, normalna reakcija na napor, zatim mo\u017ee se desiti da Vas neko iznervira, obraduje, potrese (psihi\u010dki stresovi), \u0161to tako\u0111e mo\u017ee izazvati kratkotrajne skokove krvnog pritiska.\u00a0<\/span><\/p>\nU dijagnostici arterijske hipertenzije neophodni su nam:<\/p>\n
\n- Laboratorijski nalazi kojima proveravamo kako radi bubreg, nadbubreg, kakve su vrednosti \u0161e\u0107era u krvi, nivo masti u krvi. Kod mladih ljudi se predvi\u0111aju odre\u0111ene laboratorijske analize \u010diji je cilj da se isklju\u010di sekundarni uzrok hipertenzije, kao \u0161to je to slu\u010daj kod feohromocitoma, ve\u0107 pomenutog tumora nadbubrega, kada se istra\u017euju parametri kao \u0161to je slobodni metanefrin, frakcionisani metanferin u plazmi i kateholamini u urinu.<\/li>\n
- EKG nalaz je elektronski zapis kojim se procenjuje kako srce radi i kojim mo\u017eemo proceniti i znake zadebljanja sr\u010danih zidova. Kada di\u017eete tegove mi\u0161i\u0107i ruku zadebljavaju. Tako i sr\u010dani mi\u0161i\u0107 zadebljava kada srce pumpa suprotno visokom pritisku. Koliko god je za ru\u010dne mi\u0161i\u0107e to dobro, za sr\u010dani ba\u0161 i nije.<\/li>\n
- Ultrazvu\u010dni pregled srca kojim procenjujemo sr\u010danu snagu, funkciju sr\u010danih zalistaka i\u00a0<\/span> merimo debljinu sr\u010danih zidova.<\/li>\n
- Ultrazvu\u010dni pregled stomaka putem koga procenjujemo bubreg, nadbubreg, \u0161irinu trbu\u0161ne aorte.<\/li>\n
- Pregled o\u010dnog dna (tzv. fundus), omogu\u0107ava pregled krvnih sudova na zadnjem zidu oka koji nam govore da li postoji ateroskleroza i da li postoje promene koje su posledica visokog pritiska na krvnim sudovima.<\/li>\n
- Ultrazvu\u010dni pregled, tj. Doppler krvnih sudova vrata kojim utvr\u0111ujemo stanje unutra\u0161njosti krvnih sudova i da li na njima postoje naslage vezane za aterosklerozu.<\/li>\n
- Test fizi\u010dkim optere\u0107enjem nam mo\u017ee pokazati da li postoji neadekvatan porast pritiska u naporu, tzv. hipertenzivno reagovanje na napor.<\/li>\n
- Doppler renalnih arterija nam pokazuje da li postoji su\u017eenje jedne ili obe renalne arterije. Kod starijih se mogu videti aterosklerotske promene, a oko 25% mladih mo\u017ee imati poreme\u0107aj koji ozna\u010davamo kao fibromuskularnu dispaziju.<\/li>\n
- MR angiografija je metoda koja se mo\u017ee primeniti za otkrivanje su\u017eenja krvnih sudova bubrega koja prouzrokuju tzv. renovaskularnu hipertenziju<\/li>\n
- Svim pacijentima mo\u017ee biti potrebno 24h ambulatorno merenje krvnog pritiska. Ve\u0107 smo pomenuli ovu metodu. Ovim aparatom se na svakih pola sata meri krvni pritisak u budnom stanju, a na sat vremena tokom perioda sna. Na taj na\u010din dobijamo preciznu informaciju o dnevnim oscilacijama krvnog pritiska, procenjujemo da li postoje normalne varijacije krvnog pritiska u toku dana, odnosno dnevno-no\u0107ni ritam promene pritiska. Pritisak je tokom no\u0107i osetnije ni\u017ei, \u0161to je normalno tokom sna, raste pred zoru, da bi posle bu\u0111enja bio najvi\u0161i. Postoje situacije gde kod pacijenta krvni pritisak ne pada tokom no\u0107i (tzv. non-dipper) i shodno tom nalazu se i doziraju lekovi.<\/li>\n<\/ol>\n
I molim Vas da jo\u0161 jednom razmotrite pitanje o lekovima za hipertenziju, jer tokom celog izlaganja komentari\u0161emo le\u010denje hipertenzije, a o lekovima ni re\u010di\u2026 Mislim da \u0107e se \u010ditaoci pitati za\u0161to o lekovima nema ni slova.<\/i><\/b><\/p>\n
O lekovima za hipertenziju<\/strong><\/p>\nPostoji nekoliko grupa lekova za povi\u0161en pritisak, shodno mestu u organizmu na kome deluju: ACE inhibitori (inhibitori angiotenzin konvertuju\u0107eg enzima), tiazidni diuretici (lekovi za izmokravanje), sartani (blokatori AT1 receptora), kalcijumski antagonisti, beta blokatori i drugi. Mogu pomo\u0107i \u010dak i sedativi, tj. lekovi za smirenje, ukoliko je porast arterijskog pritiska povezan sa stresom. Uobi\u010dajena je praksa da se terapija zapo\u010dinje sa jednim lekom, pa ukoliko se ne posti\u017ee dobra kontrola krvnog pritiska, lekovi se mogu kombinovati. Nikada se ne kombinuju se lekovi iz iste grupe. Terapija lekovima ni na koji na\u010din ne umanjuje zna\u010daj korekcija na\u010dina \u017eivota i navika za koje je procenjeno da su \u0161tetne, kao i sve druge ve\u0107 pomenute nefarmakolo\u0161ke metode le\u010denja.\u00a0<\/span><\/p>\nTako\u0111e, va\u017eno je ista\u0107i da neki od lekova koji se koriste za le\u010denje poreme\u0107aja krvnog pritiska ne mogu biti kombinavani. Primer za to je da se, na primer, nikada ne kombinuje Verapamil iz grupe kalcijumskih antagonista sa npr. Metoprololom iz grupe beta blokatora, jer mogu izazvati usporenja sr\u010danog rada i poreme\u0107aj provo\u0111enja sr\u010danog impulsa, tzv. AV blok III stepena \u0161to je razlog za hitnu primenu pejsmejkera. Pacijentima sa sporijim pulsom se tako\u0111e ne preporu\u010duje primena lekova koji dodatno usporavaju puls, kao \u0161to su neki kalcijumski antagonosti ili neki beta blokatori. To i jesu razlozi zbog kojih je jako opasno uzimati lekove po sopstvenom izboru, ili lekove koji su \u010dlanovima porodice ili prijateljima bili efikasni. Mo\u017ee se desiti da ba\u0161 taj lek za Vas li\u010dno nikako ne bi smeo biti primenjen. Uvek se konsultujte sa lekarom oko uzimanja lekova. U terapiji poreme\u0107aja regulacije krvnog pritiska primenjuju se i lekovi koji u jednoj tableti kombinuju dve ili vi\u0161e aktivnih supstanci (lekova). Primene ovih kombinacija se preporu\u010duju kod pacijenata koji slabije prate koje lekove su uzeli. Pored toga, smanjuje se broj uzetih tableta u toku dana, \u0161to ima dobar psiholo\u0161ki efekat za odluku pacijenta da redovno uzima terapiju.\u00a0<\/span><\/p>\nUkoliko ste uzimali neke lekove za visok pritisak i ostali u drugom stanju, obavezno konsultujte i svog ginekologa i internistu-kardiologa oko korekcije terapije. Postoji grupa lekova koja se u trudno\u0107i zbog bezbednosti ploda ne preporu\u010duju. U tom slu\u010daju Va\u0161 lekar \u0107e Vam preporu\u010diti lekove koji su bezbedni za kori\u0161\u0107enje u trudno\u0107i. Tako\u0111e, u trudno\u0107i mo\u017ee do\u0107i do skoka pritiska kod \u017eena koje pre trudno\u0107e nisu imale povi\u0161en pritisak. One treba da uzimaju lek samo u trudno\u0107i. Ta mogu\u0107nost je razlog zbog koga je izuzetno va\u017eno redovno kontrolisati krvni pritisak u trudno\u0107i. Nakon poro\u0111aja, ukoliko se pritisak normalizuje, terapija se ukida.<\/p>\n
Ako jednom po\u010dnem da uzimam lekove, da li to zna\u010di da \u0107u ceo \u017eivot morati da ih pijem?<\/b><\/p>\n
Ne zna\u010di. Ako smr\u0161ate, smanjite unos soli, na\u0111ete na\u010din da se manje nervirate (promenite posao, \u0161to da ne?) verovatno \u0107ete mo\u0107i i bez lekova za povi\u0161en pritisak, ili \u0107ete bar mo\u0107i da smajite broj tableta ili doze leka koji uzimate. Nekad se de\u0161ava preko leta da pritisak bude ni\u017ei. Zbog vru\u0107ine se \u0161ire krvni sudovi, jedemo manje slano, manje masno, manje se nerviramo na godi\u0161njem odmoru. Tada postoji mogu\u0107nost, ali isklju\u010divo u dogovoru sa svojim lekarom, da smanjite doze lekova za pritisak, ili \u010dak i da ih potpuno obustavite.<\/p>\n
Ako imam dokazanu (dijagnostikovanu) hipertenziju i ujutro izmerim pritisak 115\/70 mmhg da li i taj dan uzimam lekove? Da li \u0107e mi jo\u0161 ni\u017ee oboriti pritisak<\/b>?<\/p>\n
Najbolje bi bilo da lekove uzimate u, koliko je to mogu\u0107e, isto vreme i u istoj dozi. Svi lekovi imaju neka svoja pravila u organizmu, koliko im treba da do\u0111u u krv i po\u010dnu da deluju, kako se izlu\u010duju iz organizma. Neki lekovi deluju brzo i kratko, neki odlo\u017eeno po\u010dinju da deluju i zadr\u017eavaju se i po ceo dan dok se ne izlu\u010de.<\/p>\n
Ako izmerite ujutro pritisak koji je umereno ni\u017ei od 115\/70mmHg i odlu\u010dite da ne uzmete lek, pritisak \u0107e u toku dana po\u010deti polako da raste i uve\u010de \u0107e biti povi\u0161en. Pacijenti na to reaguju, naj\u010de\u0161\u0107e tako \u0161to uzmu lek uve\u010de, pa ta ve\u010dernja doza dovede do pada jutarnjeg pritiska do nivoa koji izaziva smetnje. Na taj na\u010din se u\u0111e u \u201eza\u010darani krug\u201c u kome se lek proglasi nedovoljno efikasnim, a pacijent gubi motivaciju da uzima terapiju. Pritisak nije stabilan i \u010das je visok, \u010das nizak, a rezultat je da se pacijent ne ose\u0107a ba\u0161 dobro.\u00a0<\/span><\/p>\nDakle, ukoliko je pritisak 115\/70mmHg uzimate punu dozu Va\u0161ih lekova. Ako Vam je pritisak danima ni\u017ei, recimo nekoliko dana po 100\/70mmHg ili 90\/60mmHg, javite se lekaru da se smanji doza leka, koju \u0107ete kasnije uzimati redovno.<\/p>\n
Koliko \u010desto treba da idem kod lekara na kontrolu<\/b>?<\/p>\n
Kad po\u010dnete da uzimate lekove, da bi se video efekat izabranih lekova ili kada se lekovi zna\u010dajnije promene, kontrolu treba predvideti u periodu na 2-4 nedelje. Korekcija terapije je nekada neophodna, pa je tako nekada potrebno pove\u0107ati dozu lekova ili dodati jo\u0161 neki lek, ili pak smanjiti dozu ili isklju\u010diti lek koji ne odgovara ili pokazuje neko ne\u017eeljeno dejstvo (suv ka\u0161alj, oticanje nogu i sli\u010dno).\u00a0<\/span><\/p>\nAko uzimate lekove za povi\u0161en pritisak trebalo bi da redovno kontroli\u0161ete pritisak, s tim da mnerenje obavljate sami ili da to \u010dini neko od uku\u0107ana. Svakako, ne bi bilo lo\u0161e da i Va\u0161i uku\u0107ani nau\u010de da mere pritisak, da bi mogli da Vam ga izmere u situacijama kada se ne ose\u0107ate dobro. Povremeno kontroli\u0161ite pritisak kod ku\u0107e. Kada se normalizuje krvni pritisak, bilo uz pomo\u0107 lekova, bilo promenom lo\u0161ih navika i stila \u017eivota, mogu se poprili\u010dno prorediti posete lekaru. Ali \u010dak i ako imate blago povi\u0161en krvni pritisak, uzimate tabletu ili dve, ose\u0107ate se sasvim dobro, trebalo bi jednom do dva puta godi\u0161nje da se javite svom lekaru, internisti ili kardiologu<\/a> radi kontrole.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"\u0160ta je arterijska hipertenzija? Arterijska hipertenzija je povi\u0161en nivo krvnog pritiska. Visina krvnog pritiska nije…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":6691,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[477],"tags":[451,397],"class_list":["post-6689","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kardiologija","tag-arterijska-hipertenzija","tag-kardiologija"],"yoast_head":"\n
Kardiologija - Arterijska hipertenzija - DIjanogstika i le\u010denje<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Arterijska hipertenzija je povi\u0161en nivo krvnog pritiska. Visina krvnog pritiska nije samo brojka. Njegov zna\u010daj je u tome \u0161to ljudi sa visokim pritiskom...\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/kardiologija-arterijska-hipertenzija\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Kardiologija - Arterijska hipertenzija - DIjanogstika i le\u010denje\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Arterijska hipertenzija je povi\u0161en nivo krvnog pritiska. Visina krvnog pritiska nije samo brojka. Njegov zna\u010daj je u tome \u0161to ljudi sa visokim pritiskom...\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/kardiologija-arterijska-hipertenzija\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Euromedik\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2020-05-17T12:51:03+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2020-10-07T09:47:13+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/Arterijska-hipertenzija.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"800\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"536\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"euromedik\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Napisano od\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"euromedik\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Procenjeno vreme \u010ditanja\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"15 minuta\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/kardiologija-arterijska-hipertenzija\/\",\"url\":\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/kardiologija-arterijska-hipertenzija\/\",\"name\":\"Kardiologija - Arterijska hipertenzija - DIjanogstika i le\u010denje\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/kardiologija-arterijska-hipertenzija\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/kardiologija-arterijska-hipertenzija\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/Arterijska-hipertenzija.jpg\",\"datePublished\":\"2020-05-17T12:51:03+00:00\",\"dateModified\":\"2020-10-07T09:47:13+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/#\/schema\/person\/f5c1c88c7fd9049309c5d203f7c9af5e\"},\"description\":\"Arterijska hipertenzija je povi\u0161en nivo krvnog pritiska. Visina krvnog pritiska nije samo brojka. Njegov zna\u010daj je u tome \u0161to ljudi sa visokim pritiskom...\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/kardiologija-arterijska-hipertenzija\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/kardiologija-arterijska-hipertenzija\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/kardiologija-arterijska-hipertenzija\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/Arterijska-hipertenzija.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/Arterijska-hipertenzija.jpg\",\"width\":800,\"height\":536},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/kardiologija-arterijska-hipertenzija\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Pregledi\",\"item\":\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Specijalisti\u010dki pregledi\",\"item\":\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":3,\"name\":\"Kardiologija\",\"item\":\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":4,\"name\":\"Kardiologija \u2013 Arterijska hipertenzija\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/#website\",\"url\":\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/\",\"name\":\"Euromedik\",\"description\":\"Vi\u0161egradska, Slavija, Cviji\u0107eva, Novi Beograd, Zemun, Banovo Brdo, Vo\u017edovac. Kompletna dijagnostika. Najsavremenija oprema. Specijalisti\u010dki pregledi.\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":\"required name=search_term_string\"}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/#\/schema\/person\/f5c1c88c7fd9049309c5d203f7c9af5e\",\"name\":\"euromedik\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/#\/schema\/person\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/f857e725366884936ef8843df671acda7fcecb839afb59b2dc707ceca488eccf?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/f857e725366884936ef8843df671acda7fcecb839afb59b2dc707ceca488eccf?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"euromedik\"},\"url\":\"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/author\/euromedik\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Kardiologija - Arterijska hipertenzija - DIjanogstika i le\u010denje","description":"Arterijska hipertenzija je povi\u0161en nivo krvnog pritiska. Visina krvnog pritiska nije samo brojka. Njegov zna\u010daj je u tome \u0161to ljudi sa visokim pritiskom...","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/kardiologija-arterijska-hipertenzija\/","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"Kardiologija - Arterijska hipertenzija - DIjanogstika i le\u010denje","og_description":"Arterijska hipertenzija je povi\u0161en nivo krvnog pritiska. Visina krvnog pritiska nije samo brojka. Njegov zna\u010daj je u tome \u0161to ljudi sa visokim pritiskom...","og_url":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/kardiologija-arterijska-hipertenzija\/","og_site_name":"Euromedik","article_published_time":"2020-05-17T12:51:03+00:00","article_modified_time":"2020-10-07T09:47:13+00:00","og_image":[{"width":800,"height":536,"url":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/Arterijska-hipertenzija.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"euromedik","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Napisano od":"euromedik","Procenjeno vreme \u010ditanja":"15 minuta"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/kardiologija-arterijska-hipertenzija\/","url":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/kardiologija-arterijska-hipertenzija\/","name":"Kardiologija - Arterijska hipertenzija - DIjanogstika i le\u010denje","isPartOf":{"@id":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/kardiologija-arterijska-hipertenzija\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/kardiologija-arterijska-hipertenzija\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/Arterijska-hipertenzija.jpg","datePublished":"2020-05-17T12:51:03+00:00","dateModified":"2020-10-07T09:47:13+00:00","author":{"@id":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/#\/schema\/person\/f5c1c88c7fd9049309c5d203f7c9af5e"},"description":"Arterijska hipertenzija je povi\u0161en nivo krvnog pritiska. Visina krvnog pritiska nije samo brojka. Njegov zna\u010daj je u tome \u0161to ljudi sa visokim pritiskom...","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/kardiologija-arterijska-hipertenzija\/#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/kardiologija-arterijska-hipertenzija\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/kardiologija-arterijska-hipertenzija\/#primaryimage","url":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/Arterijska-hipertenzija.jpg","contentUrl":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/Arterijska-hipertenzija.jpg","width":800,"height":536},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/kardiologija-arterijska-hipertenzija\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Pregledi","item":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Specijalisti\u010dki pregledi","item":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/"},{"@type":"ListItem","position":3,"name":"Kardiologija","item":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/specijalisticki-pregledi\/kardiologija\/"},{"@type":"ListItem","position":4,"name":"Kardiologija \u2013 Arterijska hipertenzija"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/#website","url":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/","name":"Euromedik","description":"Vi\u0161egradska, Slavija, Cviji\u0107eva, Novi Beograd, Zemun, Banovo Brdo, Vo\u017edovac. Kompletna dijagnostika. Najsavremenija oprema. Specijalisti\u010dki pregledi.","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/?s={search_term_string}"},"query-input":"required name=search_term_string"}],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/#\/schema\/person\/f5c1c88c7fd9049309c5d203f7c9af5e","name":"euromedik","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/#\/schema\/person\/image\/","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/f857e725366884936ef8843df671acda7fcecb839afb59b2dc707ceca488eccf?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/f857e725366884936ef8843df671acda7fcecb839afb59b2dc707ceca488eccf?s=96&d=mm&r=g","caption":"euromedik"},"url":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/author\/euromedik\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6689","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6689"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6689\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6692,"href":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6689\/revisions\/6692"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6691"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6689"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6689"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/euromedic.rs\/pregledi\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6689"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}