\u0160ta je kardiovaskularni sistem?<\/b><\/p>\n
Kardiovaskularni sistem je sistem organa u ljudskom telu kojim se obezbedjuje brzi put transporta kiseonika, hranjivih materija, hormona, brojnih neurohumoralnih supstaci, kao i supstanci koje \u0107e se preko bubrega izlu\u010diti iz organizma. Glavna uloga je razmena materija u organizmu, kako izme\u0111u \u0107elija jednog sistema i vi\u0161e organskih sistema, koji mogu biti i udaljeni jedan od drugog, tako i izme\u0111u \u0107elija i spolja\u0161nje sredine.<\/p>\n
\u0160ta \u010dini kardiovaskularni sistem ?<\/b><\/p>\n
Kardiovaskularni sistem \u010dini: srce, \u010diji je zadatak da ispumpava krv i vaskularna mre\u017ea krvnih sudova koju \u010dine arterijska, venska i limfati\u010dna komponenta.<\/p>\n
Srce<\/b> je mi\u0161i\u0107na pumpa koja potiskuje krv u krvne sudove, ali ima i endokrinu ulogu kao i ulogu senzora. U stanju je, da osima \u0161to pumpa krv reguli\u0161e i koli\u010dinu krvi i krvni pritisak. Funkcionalno, srce se deli na \u201cdesno i levo srce\u201d. Desno srce kontrakcijama potiskuje krv u plu\u0107a odnosno mali (plu\u0107ni) krvotok. Levo srce potiskuje krv u sistmasku cirkulaciju (veliki) krvotok.<\/p>\n
Desno srce \u010dini: desna predkomora, trikuspidalni zalistak (koji odvaja i spaja desnu komoru i predkomoru) i desna komora. Iz desne komore krv ide u plu\u0107nu arteriju.<\/p>\n
Levo srce \u010dine: leva predkomora, mitralni zalistak (koji odvaja levu predkomoru od leve komore, spre\u010deva da se krv vra\u0107a iz komore u pretkomoru) i leva komora. Iz leve komore preko aortnog zaliska krv ide u aortu, a potom u veliki krvotok.\u00a0<\/span><\/p>\n Rad srca kao pumpe je rezultat automatkog stvaranja impulsa u specijalizovanim \u0107elijama sinoatrijalnog \u010dvora (SA-\u010dvor).<\/p>\n SA \u010dvor je prirodni vodi\u010d sr\u010danog ritma, pejsmeker, odgovoran za pokretanje sr\u010danog ciklusa. Nalazi se na spoju gde gornja \u0161uplja vena ulazi u desnu predkomoru. Iz SA \u010dvora impuls ide sprovodnim sistemom, preko AV \u010dvora, leve i desne grane His-ovog snopa do mi\u0161i\u0107nih \u0107elija srca, \u0161to dovodi do kontrakcije.\u00a0<\/span><\/p>\n SA \u010dvor je inervisan vlaknima simpati\u010dkog i parasimpati\u010dkog nervnog sistema (n.vagusa) koji svojim antagonisti\u010dkim dejstvima menjaju sr\u010danu frekvenciju. Uloga simpati\u010dkog sistema je da ubrzava, a parasimpati\u010dkog sistema da usporava sr\u010dani rad. Upadljive promene sr\u010dane frekvencije su odre\u0111ene i nivoom hormona tirodne \u017elezde. Tako, poja\u010dana funkcija \u0161titne \u017elezde lu\u010denjem hormona ubrzava, dok smanjena funkcija \u0161titne \u017elezde umanjenjem lu\u010denja hormona dovodi do usporavanja sr\u010dane frekvencije.\u00a0<\/span><\/p>\n \u0160ta \u010dini veliki krvotok ?<\/b><\/p>\n Veliki krvotok je sistem krvnih sudova koji \u010dini vaskularno korito kojim se krv iz levog srca pumpa do svih tkiva i organa, izuzev plu\u0107a, i potom vra\u0107a u srce venskom mre\u017eom. Naime, srce kao pumpa potiskuje krv iz leve komore kroz aortu u arterijsku mre\u017eu krvnih sudova i do svih tkiva (Ozna\u010deno crvenom bojom na slici). Krv koja je tkivima prenela kiseonik, koja je sada osiroma\u0161ena kiseonikom i sada sa visokom koncentracijom ugljen-dioksida, vra\u0107a se sa perifernih tkiva prvo venulama, potom venama i preko gornje i donje \u0161uplje vene u desnu predkomoru srca. Iz desne pretkomore preko trikuspidalnog zalistka krv ide u desnu komoru (ozna\u010deneo plavom bojom na slici), pa u plu\u0107a, gde se oboga\u0107uje kiseonikom. Postoje specifi\u010dni delovi velikog krvotoka koji su druga\u010diji, sa posebnim ulogama i zna\u010dajem za organizam. Tako imamo: mo\u017edanu cirkulaciju, sr\u010danu vaskularnu mre\u017eu (koronarna cirkulacija), bubre\u017enu cirkulaciju, mre\u017eu krvnih sudova gastrointestinalnog trakta, od kojih svaka ima specifi\u010dne karakteristeke i omogu\u0107avaju organima koje vaskularizuju pravilno funkcionisanje.\u00a0<\/span><\/p>\n \u0160ta \u010dini mali krvotok?<\/b><\/p>\n Mali krvotok \u010dini sistem krvnih sudova kojim se krv iz desne sr\u010dane komore, upumpava u plu\u0107a, gde se osloba\u0111a ugljen dioksida i oboga\u0107uje kiseonikom koji se vezuje za hemoglobin u krvi i putem plu\u0107nih vena odvodi u levu predkomoru. Mali krvotok \u010dine: plu\u0107na arterija, plu\u0107ne arteriole, kapilari, venule, manje vene koje se slivaju u ve\u0107e a potom \u010detiri plu\u0107ne vene kojima se krv uliva u levu prekomoru. Plu\u0107na cirkulacija krvi\u00a0ili\u00a0mali krvotok\u00a0je deo\u00a0op\u0161te cirkulacije krvi. Zahvaljuju\u0107i malom krvotoku, vr\u0161i se stalna razmena gasova u\u00a0organizmu.<\/p>\n Krv cirkuli\u0161e krvnim sudovima<\/b>. Mre\u017eu krvnih sudova u organizmu \u010dine arterije, arteriole, kapilari, venule i vene. Zidovi arterija su elasti\u010dni, ali i dovoljno jaki da opstaju pod visokim pritiskom i da se ne ozlede. Arteriole su manje od arterija i ne mogu da se vide golim okom, dovode krv do kapilara i protok krvi kroz njih je regulisan od strane autonomnog nervnog sistema i hromona. Glavna funkcija arteriola je regulacija krvnog protoka prema kapilarima, \u0161irina njihovog promera (lumena) mo\u017ee da se menja u zavisnosti od potreba organizma. Lumen se pove\u0107ava kao posledica \u0161irenja krvnih sudova (vazodilatacije) i umanjuje kao posledica su\u017eavanja krvnih sudova (vazospazma). Promer krvnih sudova odre\u0111uje veli\u010dinu protoka. Kapilari su najmanji i najbrojniji krvni sudovi u organizmu. Pre\u010dnik kapilara je 5-10 mikrometara, a njihov zid se sastoji od samo jednog sloja epitelnih \u0107elija i \u0161to omogu\u0107ava dobru razmenu materija izme\u0111u krvi i tkiva i to: gasova (kiseonik \/ ugljendioksid), \u0161e\u0107era, amino kiselina i vode. Zidovi vena, za razliku od arterija, nemaju mi\u0161i\u0107na vlakna, unutar lumena postoje zalisci, koji kao lestvice spre\u010davaju da se krv vra\u0107a.\u00a0<\/span><\/p>\n Limfni sistem \u010dine limfni kapilari, limfni kanali i limfni \u010dvorovi. Njegova glavna uloga da vrati te\u010dnost u centralni sistem krvotoka preko dva glavna limfna suda koji se nalaze pored aorte i ulivaju se u venski sistem na mestu spajanja jugularnih i potklju\u010dnih vena.\u00a0<\/span><\/p>\n