Gastroenterologija – Virusne bolesti jetre
Hepatitisi su zapaljenjske bolesti jetre uzrokovane različitim spoljnim agensima (virusima, alkoholom, lekovima, toksinima) ili imunim i metaboličkim procesima (autoimuni hepatitisi, steatohepatitisi, hepatitisi kod Wilsonove bolesti i hemohromatoze, ishemijski hepatitisi kod poremećaja cirkulacije u jetri). Jetra je što se tiče metabolizma najsloženiji organ. Metaboličku funkciju jetre obavljaju hepatociti (ćelije jetrenog parenhima): stvaraju i izlučuju žuč; regulišu homeostazu ugljenihidrata; vrše sintezu lipida i izlučuju lipoproteine plazme; kontrolišu metabolizam holesterola; proizvode ureju, serumske albumine, faktore zgrušavanja, enzime i brojne druge belančevine; te metabolizšu ili vrše detoksikaciju lekova i drugih stranih supstanci. Bolesti jetre mogu biti posledica različitih uticaja, kao što su infekcija, lekovi, toksini, ishemija i autoimune bolesti, a mogu nastati i postoperativno.
Akutni virusni hepatitis
Do sada je otkriveno nekoliko različitih virusa hepatitisa i označavaju se slovima abecede: A, B, C, D, E, F, G itd. Ovi hepatitisi se razlikuju po načinu prenosa, trajanju inkubacije, težini bolesti, mogućnosti prelaska u hroničnu upalu tj. hronični hepatitis i razvoju težih komplikacija kao što su ciroza jetre i karcinom jetre. Najopasniji i najnezgodniji su virusi C i B. Osim ovih virusa, akutni hepatitis mogu prouzrokovati i drugi virusi, npr. citomegalovirus, Epstein-Barrov virus, herpes simplex i varicella- zaster virusi, adenovirusi, rubeola, mumps, eho virusi itd. Hepatitis A na našim prostorima je sve ređi zahvaljujući boljoj higijeni. Za hepatitis B uvedena je obavezna vakcinacija za novorođenčad i zdravstvene radnike. Vakcinacija protiv hepatitisa A i B garantuje zaštitu onima koji moraju da putuju u strane zemlje sa slabijim higijensko-sanitarnim uslovima. Protiv hepatitisa C još ne postoji vakcina.
Simptomi:
Akutni hepatitis:
Žutica. Slabost. Povišena temperaura. Mučnina i povraćanje.Tupi bolovi ispod desnog rebarnog luka. Tamnija mokraća i svetlija stolica. Mogući bolovi u zglobovima i ospa.
Dijagnoza:
Pregled infektologa. Laboratorijske pretrage (enzimi jetre – transaminaze, bilirubin, krvna slika, mikrobiološke pretrage na viruse ili dopunske pretrage kod sumnje na nevirusne hepatitise.
Hronični virusni hepatitisi
Hronični hepatitis se definiše kao infekcija koja traje duže od šest meseci. Hronični hepatitis se pojavljuje sa tri kliničke slike: Hronični hepatitis sa normalnim ALT-om obično se otkriva slučajno kod davalaca krvi ili prilikom sistematskih pregleda. Ovu grupu čini oko četvrtina pacijenata sa hroničnim hepatitisom. Bolesnici, po pravilu, nemaju simptome, ali oko 90 % njih ima histološke znake blagog hroničnog hepatitisa. Dugoročni ishod bolesti kod ovih pacijenata nije poznat, ali izgleda da je prognoza dobra.
Blagi hronični hepatitis praćen je blagim ili fluktuirajućim povišenjem ALT-a. Bolesnici obično nemaju simptome, ali mogu se žaliti na umor. Biopsija jetre pokazuje blago nekro-inflamatornu leziju uz moguću blagu fibrozu. Ovu grupu čini oko polovina pacijenata sa hroničnim hepatitisom C. Razvoj bolesti je vrlo spor i rizik od razvoja ciroze je nizak. Umereni i teški hronični hepatitis se javlja kod oko četvrtine pacijenata sa hroničnim hepatitisom C. Većina pacijenata iz ove grupe nema simptome, a prisutni umor nije u korelaciji sa težinom bolesti. Fizikalni pregled je po pravilu normalan. Iako se u ovoj grupi pacijenata primećuje viši ALT nego kod ostale dve grupe, ALT nije dobar prognostički faktor kod pojedinačnih pacijenata. Na težinu bolesti mogu ukazivati povišeni y-GT, feritin, gamaglobulini ili trombocitopenija. Biopsija jetre pokazuje značajnu nekro-inflamatornu leziju uz ekstezivnu fibrozu, ponekad i neočekivanu cirozu. Osim umora, bolesnici sa hroničnim hepatitisom C mogu se žaliti na mučninu, anoreksiju, nelagodu u predelu stomaka, depresiju i otežanu koncentraciju. Sa razvojem ciroze jetre pojavljuju se sve manifestacije te faze bolesti, uz komplikacije poput ascitesa, gastrointestinalnog krvarenja i encefalopatije. Ikterus se nekada pojavljuje pre ulaska u dekompenzovanu fazu bolesti. Nakon pojave komplikacija portne hipertenzije i smanjenja sintetske funkcije jetre (redukcija serumskog albumina, produženje protrombinskog vremena, iketrus), kao i hepatoceluralnog karcinoma, bolesnici imaju očekivani mortalitet od 3-5 % u roku od godinu dana, tako da su danas bolesnici u završnoj fazi bolesti jetre uzrokovane hepatitisom C najčešći kandidati za transplantaciju jetre.
Simptomi:
Nespecifični simptomi su umor, nedostatak apetita, mučnina, te ponekad povraćanje, posebno pri težim poremećajima.. Bolovi pod desnim rebrenim lukom zbog bolesti jetre najčešće upućuje na distenziju ili upalu kapsule jetre . Distenzija trbušnog zida, ascites. Vidljivo proširene vene trbušnog zda i splenomegalija mogu uputiti na portalnu hipertenziju. Paukoliki (engl. spider) nevusi, pospanost, smetenost i hepatalni fetor znakovi su porto–sistemske encefalopatije. Cirotični habitus (tj. tanki ekstremiteti, izbočen trbuh) često otkriva uznapredovalu cirozu. U muškaraca se česte nalazi atrofija testisa, ginekomastija, erektilna disfunkcija i ženski habitus, posebno u alkoholnoj cirozi, a više su povezane s konzumiranjem alkohola nego s oštećenom jetrenom funkcijom. Promene na koži su paukoliki angiomi (vaskularne paukolike telangiektazije) i palmarni eritem. U bolesnika s cirozom, batičasti prsti su dokaz uznapredovalog porto–sistemskog šana.
Dijagnoza:
Anamneza, fizikalni pregled lekara specijaliste gastroenterohepatologa. Pregled infektologa. Laboratorijske analize (enzimi jetre – transaminaze, bilirubin, krvna slika, mikrobiološke pretrage na viruse ili dopunske pretrage kod sumnje na ne virusne hepatitise). Ultrazvuk abdomena. Određivanje stepena oštećenja jetre: biopsija jetre.
Lečenje:
Rano otkrivanje hronične HBV , HCV infekcije, postavljanje egzaktne dijagnoze hroničnog hepatitisa , uz pravovremeno i adekvatno lečenje, daju realnu nadu za izlečenje. Ciljevi moderne terapije (imunomodulatorne/antivirusne) su mnogostruki: vakcinacija HBV infekcije, eradikacija HCV,HBV, prevencija ciroze jetre i HCV, redukcija ekstrahepatičkih manifestacija, poboljšanje kvaliteta života, prevencija prenosa infekcije na neinficirane osobe.Terapija se prilagodjava svakom bolesniku (individualizacija terapije) u zavisnosti ood stadijuma bolesti, genotipa virusa, nivoa viremije, opšteg stanja bolesnika, uzrasta, postojanja pregzistentnih hroničnih bolesti, motivisanosti bolesnika, itd.
Prevencija
Izbegavanje rizičnih faktora koji mogu dovesti do oboljenja jetre (u rizične faktore za hepatitis ubrajaju se izloženost infekciji, ubodi iglom, intravenske droge, tetoviranje, piercing, promiskuitetno ponašanje, i posebno pre 1992. godine transfuzije krvi). Testiranje krvi svakog davaoca, skrining kod osoba sa poznatim rizikom , intravenski narkomani, pacijenti na dijaizi, deca čije su majke nosioci virusa, zdrastveni radnici, osobe sa hroničnim bolestima jetre.
