Gastroenterologija – Ulcerozni kolitis
Ulcerozni kolitis (Colitis ulcerosa, UC) je oblik inflamatornih (zapaljenskih) bolesti creva (engl. inflammatory bowel disease (IBD) koji zahvata debelo crevo (kolon) i karakteriše se prisustvom specifičnih ulceracija i erozija na sluznici debelog creva. Glavni simptomi aktivne bolesti su konstantna dijareja sa primesama krvi i sluzi. Ulcerozni kolitis ima nekih sličnosti sa Kronovom bolešću, još jednom formom inflamatornih bolesti creva. Ulcerozni kolitis je intermitentna hronična bolest koja se karakteriše periodima egzacerbacije (relaps, pogoršanje) i periodima remisije (mirna faza bolesti bez tegoba). Bolest obično zahteva terapiju kako bi došlo do remisije. Bolest je mnogo češća u severnim delovima sveta, kao i u severnim delovima pojedinih država ili regiona sveta. Najčešće oboljevaju osobe starosti 15-25 godina odnosno osobe u šestoj deceniji života. Češće oboljevaju žene u odnosu na muškarce.
Iako je uzrok ulceroznog kolitisa nepoznat, pretpostavlja se da genetski faktori igraju glavnu ulogu u nastanku bolesti. Bolest kod pojedinih osoba može biti izazvana i faktorima sredine. Iako dijeta i način ishrane mogu ublažiti simptome bolesti, smatra se da ulcerozni kolitis nije izazavan načinom ishrane.
Ulcerozni kolitis je zapaljenska bolest debelog creva koja uvek zahvata rektum i može se širiti dalje duž
čitavog debelog creva.
Bolest se klasifikuje na osnovu ekstenzivnosti odnosno koji deo kolona (debelog creva) je zahvaćen:
- Distalni colitis, Proktitis – Zahvaćen samo rektum;
- Proktosigmoiditis – Zahvaćen rektosigmoidni kolon;
- Left-sided kolitis ili distalni kolitis: Zahvaćen rektum, sigmoidni kolon i descendentni kolon sve do lijenalne fleksure (levi kolon).
- Ekstenzivni kolitis – Zahvaćeni delovi kolona iza lijenalne fleksure;
- Pankolitis: Zahvaćeno čitavo debelo crevo do ielocekalne valvule (početak tankog creva).
Težina bolesti na osnovu stepena aktivnosti se deli na:
- Blaga aktivnost: Povezana sa <4 stolice dnevno, sa ili bez primesa krvi, bez sistemskih znakova inflamacije i normalnim vrednostima SE (sedimentacija eritrocita) i CRP (C reaktivni protein). Moguće je prisustvo blagog bola u trbuhu ili grčeva. Česti su tenezmi-lažni pozivi na stolicu.
- Umerena aktivnost: Povezana sa >4 krvave stolice dnevno sa minimalnim znacima inflamacije.
Prisutni su anemija koja ne zahteva transfuziju krvi, umeren bol u trbuhu i povišena temperatura
38 to 39 °C. - Teška aktivnost: Povezana sa >6 krvavih stolica dnevno sa sistemskim znacima inflamacije-tahikardija, visoko febrilne temperature, groznica, anemija i povišene vrednosti SE i CRP.
- Fulminantna bolest: Povezana sa više od 10 krvavih stolica dnevno, prisustvom krvi i nevezano za stolicu, bol u trbuhu i distenzija trbuha, anemija koja zahteva transfuziju i dilatacija debelog creva uzznakove teške sistemske inflamacije. Sve ovo dovodi do pojave toksičnog megakolona sa pojavom moguće perforacije što, ukoliko se ne leči, dovodi do smrtnog ishoda.
Simptomi:
Klinička prezentacija ulceroznog kolitisa zavisi od stepena zahvaćenosti debelog creva (ekstenzivnost).
Pacijenti se obično žale na učestale vodenaste stolice sa primesama krvi i sluzi koje traju nekoliko nedelja. Takođe mogu imati i gubitak u težini i prisustvo krvi prilikom rektalnog pregleda. Hronični gubitak krvi stolicom dovodi do anemije. Bolest je često udružena i sa različitim tipovima bola u trbuhu (tup, ostar, grčevit bol, krčanje i pretakanje u crevima). Ulcerozni kolitis je povremeo praćen sa inflamatornim procesom koji zahvata i ostale delove tela. Tako se javljaju ekstraintestinalne manifestacije
bolesti u vidu bolova i otežane pokretljivosti zglobova i bolest ostaje neprepoznata do pojave crevnih simptoma.
Uzroci bolesti: Nepoznat je tačan uzročnik ulceroznog kolitis ali postoje brojni faktori koji se smatraju odgovornim za nastanak bolesti: Genetski faktori; Faktori životne sredine (ishrana, dojenje… ). Autoimuna bolest. Ostali uzročnici (brojne eksperimentalne teorije)
Dijagnoza
Pregled lekara gastroenterologa. Laboratorijske analize Kompletna krva slika Biohemijski parametri : SE i CRP Elektroliti, urea, kreatini. Hepatogram (testovi funkcije jetre) . RTG nativni abdomena; Pregled urina. Koprokultura (Yersinia, Clostridium, Campylobacter). Podatak o prestanku pušenja ili upotrebi preparata gvožđa ili vitamina B6 kao triger mehanizmima. Endoskopija (kolonoskopija sa biopsijama). Patohistološki nalazi. Hirurg.
Terapija
Standardna terapija ulceroznog kolitisa zavisi od ekstenzivnosti i težine aktivnosti bolesti. Cilj terapije je postizanje remisije (klinički, laboratorijski, endoskopski) lekovima a potom uvodjenjem terapije održavanja koje bi trebalo da spreči ponovni relaps i komplikacije u dužem vremenskom periodu. Postoje brojni lekovi koji se koriste u terapiji ulceroznog kolitisa:aminosalicilati, kortikosteroidi, imunosupresivi, biološka terapija. Ukoliko medikamentna terapija uz simptomatsku terapiju ne da odgovarajuće rezultate ostaje hirugija kao terapijski izbor (kolektomija).
Prevencija:
Redovne kontrole i gastroenterološki pregledi potrebni su kod osoba s velikim rizikom razvoja upalne
bolesti creva (koji imaju rođake sa dijagnostikovanom bolešću).
