Gastroenterologija – Divertikularna bolest – divertikuloza
Divertikularna bolest je stanje u kojem na debelom crevu nastaju mala vrećasta proširenja crevne sluznice koje probijaju kroz zid creva kao mali baloni. Ta vrećasta proširenja tj džepovi, koji se stvaraju na mestu gde je debelo crevo najtanje, a to je mesto gde kroz njega prolaze arterija koja ga snadbeva krvlju, mogu biti različite veličine, plitki, duboki, ali je vrlo bitno da li se iz njih prazni crevni sadržaj ili ostaje u njima. Divertikulumi su beningna promena na debelom crevu sa kojom ljudi često žive i ne znajući da je imaju, sa većom učestalošću posle 50-te godine života. U određenim situacijama u 15-20% tokom života postoji rizik od komplikacija – zapaljenja diverikuluma, takozvanog divertikulitisa. Tada obično počinju bolovi u levoj polovini trbuha u situacijama kada dođe do njihove upale, što se manifestuje bolovima u trbuhu ili krvarenje koje može biti vrlo obilno i alarmantno. Još teža situacija je kada dođe do najteže komplikacije divertikuloze, stvaranje apscesa, gnojne kolekcije oko debelog creva ili pucanja diverikula, perforacije creva i u tim slučajevima je neophodna intervencija hirurga i operativno zbrinjavanje. Inače divertikulumi se mogu javiti duž cele digestivne cevi od jednjaka pa sve do završnog dela debelog creva. U debelom crevu su najčešće lokalizovani sa leve strane, ali neretko zahvataju i čitavo debelo crevo. Kod mnogobrojnih divertikuluma, pretežno u levoj polovini debelog creva, zid creva je istanjen na tim mesti ma jer nedostaje mišićni sloj zida creva. Ako se divertikulum javi pojedinačno u desnoj polovini debelog creva, onda obično sadrži sve slojeve zida creva I smatra se da je urodjen.
Divertikularna bolest je verovatno uzrokovana povećanim pritiskom unutar debelog creva, koji tera džepove crevne sluznice kroz mišić koji okružuje spoljašnju stranu stranu creva Taj povećani pritisak verovatno je uzrokovan opstipacijom zbog ishrane s malo vlakana. Stečeni divertikulumi, obično mnogobrojni, u levoj polovini debelog creva javljaju se kod osoba koje u svojoj ishrani uzimaju premalo biljnih vlakana , nedovoljno voća i povrća i samim tim imaju veće šanse da dobiju diverikularnu bolest. Starenjem šansa da se bolest razvija je sve veća.
Simptomi:
Česte promene u pražnjenju creva, uz opstipaciju ili naizmenično opstipaciju i proliv su jedan od karakterističnih znakova. Bol koja se često javlja pre pražnjenja creva u levom donjem dijelu trbuha, a prestaje nakon pražnjenja creva. Bol se može pojavljivati i nestajati. Takođe su česte promene u pražnjenju crijeva, uz opstipaciju ili naizmenično opstipaciju i proliv. Trbuh je često nadut , a probava zvučna uz mnogo gasova. Ako je bol jača nego uobičajeno, a uz to se pojavi i povišena telesna temperatura i promene u pražnjenju creva verovatno se radi o zapaljenje divertikula ili divertikulitisu. To znači da je neki od divertikula upaljen ili inficiran.
Dijagnoza:
- Anamneza i pregled lekara specijaliste – gastroenterologa.
- Laboratorijske analize, ultrazvuka abdomena,
- CT abdomena.
- Jedna od najvažnijih dijagnostičkih procedura je kolonoskopija.
- Kolonoskopija se ne radi u akutnoj fazi upale divertikuluma već po smirivanju tegoba.
- Ako su vaši simptomi vrlo jaki hospitalno ispitivanje i lečenje.
- Hirurg.
Lečenje:
Ako su vaši simptomi blagi, lekar će vam savetovati da uzimate više vlakana u ishrani.( higijensko-dijetteski režim ishrane). To znači mnogo voća i povrća, hleb od celog zrna i mekinja. Lekovi koji stimulišu varenje ili one koji usporavaju što zavisi od simptoma bolesti. Ako imate jake simptome koji upućuju na upalu ili infekciju, hospitalno lečenje. Zapaljenje divertikuluma sa ili bez krvarenja leči se najčešće antibioticima. Ukoliko se radi o lakšem obliku bolesti nije neophodno bolničko lečenje, već savet za dijetalnu, kašastu i tečnu ishranu, mirovanje i uzimanje propisanih lekova. Ako se sumnja na komikacije onda je skenrer CT abdomena neophodan za procenu stadijuma bolesti- u težim slučajevima je obavezno bolničko lečenje ili čak i operacija. Polse epizode zapaljenja 6-12 nedelja kasnije ima smisla kolonoskopski isključiti postojanje drugih razloga za tegobe, osim divertikularne bolesti. Kolonoskopija se ne radi u akutnoj fazi upale divertikuluma već po smirivanju tegoba. Vrlo retko je potrebna operacija.
Komplikacije divertikuloze, stvaranje apscesa to jest gnojne kolekcije u debelom crevu ili pucanje samog diverikula, perforacije creva i u tim slučajevima je neophodna intervencija hirurga i operativno zbrinjavanje. Može se dogoditi da pukne (perforira) crevo što je povezano s istjecanjem sadržaja creva u trbušnu šupljinu i infekcijom. Nakon upale može se razviti vezivni ožiljak (striktura) koji može suziti prolaz crevnom sadržaju.
Prevencija:
Najvažniji način samopomoći je izbegavanje opstipacije. To uključuje uzimanje dovoljne količine biljnih vlakana ishranom, dovoljno tečnosti i umerena fizička aktivnost.
