Gastroenterologija – Akloholna bolest jetre
Alkohol je najvažniji i najčešći uzrok bolesti jetre u zapadnom svetu i odgovoran je za 40-80% slučajeva ciroze jetre. Za nastanak alkoholne bolesti jetre važni su količina dnevnog unosa alkohola i dužina prekomernog unošenja alkohola. Veće doze alkohola deluju toksično na mozak, nervni sistem, srce, želudac, pankreas i jetru. Zdrav, odrastao muškarac ne može da metaboliše više od 180 grama alkohola na dan, a žene 30 grama na dan (10 gr alkohola=30 ml viskija, 100 ml vina, 250 ml piva). Jetra je primarno mesto metabolizma alkohola. Procenjuje se da će više od 75% osoba koje prekomerno unose alkohol razviti alkoholnu masnu jetru, a od tog broja njih 30-40% će razviti cirozu jetre.
Klinički oblici alkoholne bolesti jetre su: masna jetra, alkoholni hepatitis i ciroza jetre.
Masna jetra kao najčešći oblik bolesti obično je asimptomatska ili praćena umorom, blagom mučninom i tupim bolom u gornjem desnom kvadrantu. Kliničkim pregledom može se naći blaga hepatomegalija. U laboratorijskim analizama se nađe blag porast jetrinih enzima AST, ALT, gama GT i ALP. Terapija se isključivo bazira na potpunoj apstinenciji alkohola uz korekciju nutritivnog statusa. Polivitaminska i hepatoprotektivna terapija može biti od koristi. Nakon prestanak konzumiranja alkohola za kraće vreme jetra se oporavlja.
Alkoholni hepatitis može se manifestovati u blažem obliku kada klinička slika može biti asimptomatska do veoma teškog po život ugržavajućeg stanja. Klinička slika karakteriše se naglom pojavom slabosti, malaksalosti, mučninom, povraćanjem, prolivom, anoreksijom. Kliničkim pregledom nađe se uvećana bolna jetra. Nakon akutnog abuzusa alkohola može se pojaviti ikterus, promene na koži u vidu modrica i paukolikih angioma – spajder nevusa, ascitesa i encefalopatije. Težina bolesti se procenjuje na osnovu visine bilirubina i poremećaja koagulacije. Smrt nastaje kao posledica insuficijencije jetre često praćene insuficijencijom bubrega, sepsom ili krvavljenjem. Terapija se zasniva na primeni mera koje podrazumevaju strogu apstinencija od alkoholnih pića, mirovanju, korekciji elektrolita i acidobaznog statusa, lečenju infekcije i gastrointestinalnog krvarenja. Ishod bolesti zavisi od stepena oštećenja jetre i daljem ponašanja bolesnika.
Alkoholna ciroza jetre po svojim osobinama liči na ciroze druge etiologije. Uvećana slezina se javlja redovno kao znak portne hipertenzije. Uvećana jetra se nalazi na početku bolesti a u odmaklom stanju je samnjena i skvrčena. Od ostalih kliničkih znakova može se javiti ginekomastija, Dypitrenove kontrakture, palmarni eritem, parotidno bubrenje, gubitak sekundarnih seksualnih karakterisitka, testikularna atrofija muškaraca. Pojava ascitesa ukazuje na znake dekompenzacije. Kod pacijenata sa alkoholnom cirozom u kliničkoj slici dominiraju simptomi porne hipertenzije (splenomegalija, variksi, krvarenje), dok su znaci insuficijencije jetre manje izraženi. Specifičnih lekova nema i terapija se sastoji u lečenju komplikacija ciroze. Apstinencija alkohola i korekcija nutritivnog statusa su od velikog prognostičkog značaja. Kompenzovani bolesnici se tretiraju Propranololom, dekompenzovani diureticima. Aktuelna krvarenja iz variksa jednjaka ili želuca leče se endoskopski. Kod encefalopatije se ordinira Neomicin i laktuloza. Najteži bolesnici se podvrgavaju tarnspalntaciji jetre. Preživljavanje kod ciroze jetre zavisi od oštećenja jetre i unosa alkohola.
U inicijalnoj evaluaciji bolesti koristi se Ultrazvučni pregled abdomena, dopler portnog sistema, CT, MR.
