Skip links

Gastroenetrologija – Hemoroidi

Hemoroidi ili šuljevi su među najčešćim zdravstvenim problemima savremenog čoveka. O tome koliko je bolest rasprostranjena najbolje govori podatak da čak deset miliona ljudi u Americi ima ovaj problem, a milion i po ih uzima neke preparate za lečenje. Kod nas ne postoji ovako precizna statistika, ali lekari kažu da skoro da nema osobe starije od 50 godina koja nije bar jednom u život, imala problem sa hemoroidima. Hemoroidalna bolest se javlja kada dođe do popuštanja, slabljenja mišićičnih veza, proširenja krvnih sudova i usled toga do uvećanja jastučića i njihovog izlaska kroz analni otvor. Hemoroidi mogu biti unutar završnog dela debelog creva (unutrašnji hemoroidi), ili se mogu razviti potkožno oko anusa (spoljašnji hemoroidi).

Hemoroidalna bolest ima četiri stadijuma.

Hemoroidi – I stadijum

Hemoroidi su povećani i postoje u analnom kanalu, nekada krvare i svrbe a ne mogu se konstatovati bez anoskopskog pregleda. Krvarenje iz anusa je svetlocrveno i najčešće se javlja na kraju stolice, ali se može javiti i u mlazu. Osetljivi su na dodir, a osećaj svraba i peckanja je izraženiji prilikom nužde.

Hemoroidi – II stadijum                                                                                                              

Hemoroidi ovog stadijuma su nešto veći, i neposredno nakon stolice ispadnu ispod zupčaste linije, ali se sami vraćaju nakon toga. Ovi hemoroidi takođe krvare, a i za njihovo dijagnostifikovanje je potreban anoskopski pregled anusa. Po nekada se u ovom stadijumu može javiti hronično krvarenje koje može dovesti do anemije.

Hemoroidi – III stadijum                                                                                                                   

Ovi hemoroidi su još veći, i nakon stolice ili nekog drugog napora češće ispadaju, a po nekad je potrebno vratiti ih rukom jer im treba dosta vremena da bi se vratili sami.

Hemoroidi – IV stadijum

Hemoroidi ovog stadijuma su sve vreme prolabirani tj. napolju, a pokušaji repozicije su obično neuspešni. Ne mogu se manuelno vratiti, stalno vlaže i često krvare, i najčešće su praćeni jakim bolovima.

Simptomi:

Bezbolno krvarenje tokom prirodnih pokreta creva- možete primetiti male količine svetlo crvene krvi na vešu, toalet papiru ili toaletnoj šolji. Svrab i nelagodnost u predelu čmara. Bol. Otok oko čmara. Čvorovi oko čmara koji mogu biti osetljivi i bolni. Ovi hemoroidi su još veći, i nakon stolice ili nekog drugog napora češće ispadaju, a ponekad je potrebno vratiti ih rukom jer im treba dosta vremena da bi se vratili sami.

Vene oko čmara imaju tendenciju da se istežu pod pritiskom i mogu nastati otečeni čvorovi -šuljevi. Hemoroidi mogu nastati usled povećanog pritiska u završnom delu debelog creva. Faktori koji utiči na povećanje pritiska su:Naprezanje prilikom pražnjenja crev. Hronični proliv ili zatvor. Gojaznost. Trudnoća. Nasledni faktor. Brza hrana, fizička neaktivnost.Zbog izraženih arteriovenskih shuntova, krv kod unutarnjih hemoroida je obično svetlocrvene boje, a vrlo često prskaju po WC-šolji. Čvorovi koji se javljaju nisu bolni u ranoj fazi bolesti budući da su smešteni ispod neosetljive rektalne sluznice, a bol nastupa kad se javi prolaps uz stazu i (vrlo često) prateću infekciju. Glavni uzročnici infekcije su anaerobne bakterije, premda i aerobne bakterije (poput vrste Escherichia coli) mogu učestvovati  u infektivnom proces

Dijagnoza:

Pažljivi pregled i ispravna dijagnoza važna je prilikom svakog krvarenja iz rektuma ili nalaza krvi u stolici. Krvarenje može biti simptom i drugih bolesti gastrointestinalnog trakta, pa tako i tumora debelog creva. Rektalni pregled često je dovoljan za dijagnozu. U predjelu anusa naći će se otečene krvne žile, a i potrebno je da doktor napravi digitorektalni pregled (pregled zadnjeg crijeva prstom) tražeći abnormalnosti. Pretrage koje ponekad treba napraviti radi bolje vizualizacije područja su: anoskopija (pregled instrumentom za vizualizaciju unutrašnjosti anusa) i rktoskopija (celog rektuma).Uvek kod krvarenja ako su osobe starije od 40 godine, a mlađe od 40 godina sa pozitivnom porodičnom anamnezom o karcinomu kolona ili rektuma obavezna je Endoskopija-Kolonoskopija 

Lečenje:

Na svu sreću, 85-90 odsto hemoroidalnih bolesti može se lečiti lekovima, dok se svega 10 odsto operiše. Uz primenu lekova važno je sprovoditi i dijetetsko-higijenski režim čiji je cilj da se spreči zatvor, poveća volumen stolice, reguliše pražnjenje, omekša stolica. Veoma je važna i fizička aktivnost, jer se na taj način poboljšava cirkulacija krvi u analnom kanalu. U olakšavanju tegoba važnu ulogu ima i redovno održavanje higijene regije oko anusa. Na taj način smanjuje se neprijatan svrab koji je čest pratilac ove bolesti. Kreme, masti i čepići, koje možete naći u apotekama, mogu se koristiti za ublažavanje tegoba, ali ne mogu da izleče hemoroidalnu bolest.

Ovi lekovi se koriste do 5-7 dana neprekidno, ukoliko se duže koriste mogu dovesti do iritacije kože. Svaki lek koji koristite podrazumeva i promenu načina ishrane. Osim lokalnog tretmana mastima i čepićima, u lečenju ove bolesti u praksi se danas najčešće primenjuju elastične ligature. One se plasiraju iznad hemoroida i na taj način se podižu hemoroidi i prekida njihovo snabdevanje krvlju. Tretman je ambulantnog tipa, u periodu oporavka možete osetiti bolove i manje krvarenje.Posle nekoliko dana, ligature i ligirana sluzokoža otpadaju i rana zarasta za nedelju-dve. Ovaj postupak se koristi u lečenjeu hemoroidalne bolesti drugog i trećeg stepena. Osim ove metode, primenjuju se još i sklerozacija, gde se ubrizgava neko sklerozantno sredstvo i tako sužavaju prošireni krvni sudovi u jastučićima, zatim druge fiksacione metode kao što je krioterapija, terapija laserom… Hirurgija se primenjuje samo kada se nijednom od ovih metoda ne postignu očekivani rezultati. Hemoroidektomija: je operacija kojom se uklanjaju hemoroidi. Izvodi se u opštoji ili spinalnoj anesteziji. Verovatno je da ćete nakon operacije imati značajne bolove i do mesec dana nakon operacije. Bićete nesposobni za rad minimum nedelju dana.THD metoda: Ligatura hemoroidalne arterije (HALO), pre svega poznata kao i THD (transanal haemorrhoidal dearterialisation), je operacija kojom se prekida dotok krvi u hemoroide. Operacija se sprovodi u analgosedaciji, kada se uz pomoć posebnog ultrazvučnog Doppler aparata, identifikuje krvni sud u završnom delu debelog creva koji krvlju opskrbljuje hemoroidni čvor. Svaki identifikovani krvni sud se šavovima podvezuje i time blokira dotok krvi u hemoroid.

Prevencija:

Dijetesko-higijenski režim čiji je cilj da se spreči zatvor, poveća volumen stolice, reguliše pražnjenje, omekša stolica. To se može postići pravilnom ishranom. Važno je da u svakodnevnoj ishrani budu zastupljeni voće, povrće, puno tečnosti. Treba dodati i dijetetske proizvode na bazi nesvarljivih vlakana kao što su celuloza, fibrozna vlakna, pektin. Treba izbegavati brzu hranu, a stolicu možemo omekšati i parafinskim uljima. Veoma je važna i fizička aktivnost, jer se na taj način poboljšava cirkulacija krvi u analnom kanalu. U olakšavanju tegoba važnu ulogu ima i redovno održavanje higijene regije oko anusa. Na taj način smanjuje se neprijatan svrab koji je čest pratilac ove bolesti. Savetuje se izbegavanje dugog sedenja, napinjanja za vreme defekacije, kupke u mlakoj vodi (npr sa lovorom) ne duže od 15 minuta, koristiti položaj čučnja pri defekaciji.