Skip links

Psihijatrija/psihologija – Anksioznost

Strepnja, teskoba, bojazan, unutrašnji nemir… Predosećanje da će se nešto loše desiti samoj osobi ili njenim bližnjima. Anksioznost je vrsta straha. To je strah od budućnosti, strah od zamišljenih, od mogućih opasnih situacija: ,,Šta ako …” . Neizvesnost ovu emociju čini posebno neprijatnom i teškom za podnošenje. Kad je normalno biti anksiozan? Strepnja i slutnja jesu neprijatna osećanja ali ne znače uvek bolest. Anksioznost je esencijalni fenomen u čovekovom emocionalnom životu i doživljavanju; ima ulogu u njegovom prlagođavanju okolini i predstavlja suštinski organizacijski princip u ponašanju. Ako se osoba razboli ili ostari, ako nije u stanju da živi kako je živela do tada, normalno je da oseća nespokoj i strah od budućnosti. Psihički zdravu osobu će takva anksioznost motivisati da traži nova rešenja, da nešto menja, da se prilagođava novoj životnoj situaciji.

Adekvatna anksiozna reakcija dešava se i kod promene životne okoline. Ako osoba počne da živi u potpuno drugačijoj, njoj nepoznatoj kulturi ili ako se tokom epidemija ili ratova naglo promene životne okolnosti, čovek se plaši. Strah će pokrenuti adaptivne potencijale. Osoba sa očuvanim zdravljem sposobna je da se organizuje u novim okolnostima za jedan do šest meseci – zavisno od situacije. Kada se osoba prilagodi novonastaloj situaciji, emotivno lakše podnosi promenu – anksioznost polako nestaje. Osoba je čak snažnija, stabilnija i funkcionalnija, sa više samopouzdanja koje je stekla uspešnim rezultatima u borbi sa stresom/novonastalom situacijom. I tzv. normalna anksioznost, koja je potpuno adekvatna životnoj situaciji, može biti predmet terapijske intervencije, naročito ako pacijent ima i telesne bolesti. Anksioznost značajno pogoršava tok većine telesnih oboljenja i utiče na prognozu lečenja. Iako anksioznost nije bolest sama po sebi, hronifikacija, generalizacija i intenziviranje anksioznosti mogu dovesti do psihičkog poremećaja kod biološki predisponiranih osoba – GAP. Generalizovani anksiozni poremećaj – GAP Ako su strepnja i briga nesrazmerne realnoj ugroženosti, ako značajno remete kvalitet života i funkcionalnost, onda govorimo o patološkoj anksioznosti.

Prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB 10) dijagnozu generalizovani anksiozni poremećaj postavljamo kada je osoba šest meseci ili duže, stalno i preterano zabrinuta, ako iščekuje opasnost čak i kad realne opasnosti nema.

Kod ovog poremećaja razlikujemo više grupa simptoma:

1. Misli – strašljivo zamišljanje opasnosti, brige unapred o svemu i uvek ( “Šta ako…”). Negativno iščekivanje je najkarakterističniji simptom GAP.

2. Emocije su uznemiravajuće, ali nejasne . Pacijent opisuje teskobu, nespokoj, sveprožimajuću strepnju (tzv. slobodno lebdeća anksioznost). Anksiozna osoba plaši se svega i ničeg posebno. Patološka anksioznost uglavnom „preplavi“ osobu uz osećaj da je teško može kontrolisati.

3. Simptomi psihičke napetosti: preosetljivost, razdražljivost, teško se koncentrišu, nesanica, prenapregnutost („ lako planem… samo što ne puknem… kao struna sam…“)

4. Simptomi mišićne napetosti: bolovi u vratu, ramenima, leđima, tenzione glavobolje („obruč oko glave“), igranje mišića, treperenje kapka ili usne , „knedla u grlu“…

5. Telesni simptomi posledica su aktivacije neurovegetativnog sistema (vrtoglavica, nestabilnost, osećaj nedostatka vazduha, stezanje u grudima, ubrzani srčani rad, aritmije, hipertenzija, preznojavanje, vrtoglavica, nestabilnost…). Anksioznost u drugim bolestima Anksioznost može biti simptom i nekih organskih oboljenja: hipertireoza, hipoglikemija, koronarna bolest, hipertenzija, feohromocitom, apstinencijalna kriza i mnoge druge. Laboratorijskim i somatskim pregledima potrebno je isključiti telesne bolesti. Psihijatrijskim pregledom i psihološkim testiranjem utvrđujemo da li je anksioznost posledica nekog drugog psihijatrijskog poremećaja (psihoza, depresija, bipolarni poremećaj, poremećaji ličnosti, drugi anksiozni poremećaji). Lečenje GAP sprovodi se farmakoterapijom i psihoterapijom kod psihijatra i psihologa. Različite psihoterapijske tehnike mogu biti korišćene: KBT, suport, psihodinamska, geštalt… GAP spada u lakše psihijatrisjke poremećaje, ali ako se ne leči prognoza nije dobra. Ukoliko se ne leče, 90 % pacijenata sa dijagnozom GAP razvije druge poremećaje: depresija, zavisnost od bromazepama, diazepama i sličnih lekova, alkoholizam, opsesivno-kompulzivni poremećaj, fobije, hipohondrija…

Česte su i telesne komplikacije: gojaznost, hipertenzija, hipertireoza i brojni drugi poremećaji.

Euromedik tim omogućava da na jednom mestu, ciljano i efikasno uradite svu potrebnu dijagnostiku, da se u okviru kvalitetnog timskog rada psihijatra i psihologa suočite sa svojim strahovima i da naučite da ih kontrolišete.