Skip links

Gastroenterologija – Polipi debelog creva

Polipi debelog creva su izrasline koje su uglavnom po svojoj prirodi dobroćudne tj benigne. Polipi rastu samo u debelom crevu bez mogućnosti širenja na druge organe. Ukoliko se ne odstrane blagovremeno mogu se tokom niza godina izmeniti i postati karcinomi tj maligne promene kolona. 

Kako izgledaju polipi? 

Mogu biti različitih oblika i veličina. Najčešće su mali,  lako izdignuti iznad nivoa sluznice ili na peteljci koja može biti duža ili kraća. Često vidjamo manje polipe promera nekoliko milimetara, ali i oni veći koji su promera 4-5cm ili zahvataju ceo krug creva mogu biti rešivi bez operativnog zahvata. Ključna stvar u proceni polipa jeste veličina, vrsta i lokalizacija tj deo creva gde se polipi nalaze.  Sam izgled polipa nam često govori o njegovoj prirodi, za manje polipe prečnika manjeg od 10mm se smatra da u 90% slučajeva procena gastroenterologa/endoskopiste bude tačna u poredjenju sa analizom polipa pod mikroskopom, histološkom analizom. Endoskopisti koji rade kolonoskopiju se uvek trude da posle dijagnostike, odstrane polip u celosti i da ga pošalju na histopatološku analizu, jer ta informacija u potpunosti zaokružuje dijagnostiku i daje ogromnu tačnost pregledu. Polipi debelog creva su najčešće lokalizovani sa leve strane kao i ostala patologija u 70-80%  slučajeva.

Koje tegobe se javljaju kada postoje polipi debelog creva?

U najvećem broju slučajeva ne moraju postojati nikakve tegobe. Nekada je prisutno krvarenje /vidljivo golim okom ili pozitivan test na skriveno krvarenje/, sluzave ili učestale prolivaste stolice, nekada nadimanje, u slučaju velikh polipa koji sužavaju crevo i osećaj otežanog pražnjenja.

Kako se otkrivaju polipi debelog creva?

Zlatni standard za dijagnostiku je kolonoskopija. To je i jedini pregled tokom koga se vidjeni polip može odstraniti. Polipi se mogu videti i tokom CT/MR kolografije, ali se tokom tog pregleda polipi ne mogu odstraniti. 

Kako se otklanjaju polipi iz debelog creva?

Postoji više tehnika za otklanjanje polipa. Samu tehniku otklanjanja-polipektomije bira doktor koji radi pregled zavisno od polipa, njegove veličine, pozicije, težine odstranjivanja i raznih drugih parametara. Polipi se mogu odstraniti forcepsom tj instrumentom koji na vrhu ima mala klješta kojima se polip odstrani. Pored toga postoji otklanjanje polipa omčom, različitih veličina i oblika. Polip se može otkloniti „hladnom omčom“, bez struje što je odličan način otklanjanja manjih polipa – prečnika do 10mm. Kada su polipi veći onda se moraju otkloniti omčom kroz koju se propušta struja, koja ciljano seče polip-isušivanjem na mestu delovanja, a može i da zaustavi potencijalno krvavljenje. Kod otklanjanja velikih polipa koristimo i posebnu omču „endoloop“ kojom se stegne baza polipa pre skidanja istog da bi se sprečilo ili smanjilo potencijalno krvarenje. U najvećem broju slučajeva, zaustavljanje krvavljenja – koagulacija je trenutna, tako da nema krvavljenja. Ako su polipi veliki, sesilni-bez peteljke,  ili zahvataju veći deo creva onda se radi intervencija koja se zove mukozektomija, tako što se pored polipa otkloni i dublji sloj tkiva ukoliko  je polip rastao i u dubinu. 

Da li se polipi skidaju odmah tokom kolonoskopije?

Svetski trend je da se tokom kolonoskopije uradi i skidanje polipa ukoliko se nadju da se pacijent ne bi ponovo pripremao za pregled. Da bi to bilo moguće potrebna je odredjena oprema za skidanje polipa i uslovi za praćenje pacijenta posle te intevencije. Veliki procenat polipa se može odmah skinuti, u malom procentu se skidanje polipa mora raditi tokom ležanja u bolnici /kada su polipi veliki, rizični ili pacijent ima druge bolesti koje zahtevaju praćenje/, a vrlo retko pacijenti zbog polipa upućujemo hirurgu. Ukoliko postoji veći broj polipa skidanje se može raditi iz više puta.  Vrlo je bitno pre same dijagnostike i intervencije informisati se o tehničkim mogućnostima bolnice ili ordinacije u kojoj se pregled radi.

Zašto se polipi šalju na histopatološku analizu?

U najvećem broju slučajeve polipi kolona su dobroćudni, hiperplastični ili adenomi. Vrlo retki su hamartomi, seratni polipi i ostale vrste polipa. Od histopatološkog nalaza i veličine polipa kao i od toga da li je polip skinut u celosti ili delimično zavisi i na koliko vremena će se raditi kontrolne kolonoskopije jer ni svi dobroćudni polipi nisu isti, neki imaju manji, a neki veći potencijalna promene u smislu maligniteta.

Zašto je dobro uraditi kolonoskopiju I eventualno skidanje polipa u Euromediku?

Zbog stručnog i iskusnog tima endoskopista, zbog toga što se pregledi rade na novoj opremi najvišeg kvaliteta i u bolničkim uslovima, gde je jedino i dopušteno raditi ovakvu vrstu dijagnostike u kratkotrajnoj intravenskoj anesteziji, zbog toga što se u našoj ustanovi mogu tokom same kolonoskopije u istom aktu skinuti polipi i zbrinuti sve eventualne komplikacije ukoliko do njih dodje, zbog odličnih uslova u kojima pacijent boravi jer je ovo ustanova u kojoj se sprovode procedure i poštuju svi standardi rada.

Zašto je bitno raditi kontrolnu kolonoskopiju posle otklanjanja polipa?

Polipi kolona se mogu ponovo javiti posle skidanja. Iz tog razloga je potrebno praćenje. Vrlo je bitno biti suguran da je prethodni polip skinut u potpunosti kao i pratiti da li je došlo eventualno do pojave novih polipa. Verovatnoća javljanja ponovnog polipa na istom ili drugom mestu je oko 30%  više u odnosu na ljude koji nisu nikada imali polip.

Komplikacije skidanja polipa?

U najvećem broju slučajeva pacijent se oseća potpuno dobro posle odstranjivanja polipa. Ponekad može osećati nadimanje ili blaže grčeve. U retkim situacijama može doći do krvarenja (koja se obično zaustavljaju endoskopski tokom same intervencije), povrede zida creva, pojave povišene temperature i infekcije, a u najmanjem procentu se mora hirurški intervenisati. 

Autor: Dr Maja Jovičić