Skip links

Gastroenterologija – Gorušica

Gorušica, heartburn,  (latinski: pyrosis) predstavlja simptom koji se ispoljava neprijatnim osećajem peckanja ili žarenja iza donjeg dela grudne kosti, koji se postepeno širi kroz jednjak do grla.

Uzrok nastanka gorušice je posledica nadržaja sluzokože jednjaka dospevanjem želudačne kiseline iz želuca do grla, prevashodno zbog slabosti mišića, donjeg ezofagealnog sfinktera (DES), koji štiti završni deo jednjaka od dejstva sadržaja iz želuca, najčešće u sklopu gastroezofagealne refluksne bolesti. Gorušicu mogu izazvati i drugi poremećaji koji dovode do slabljenja funkcije donjeg sfinktera jednjaka kao što su:  emocionalni stres- emocionalna napetost( u sklopu psihosomatskih poremećaja), pušenje, alkoholna i gazirana pića, nošenja uske odeće, gojaznost ,trudnoća. Gorušicu podstiče i masna i pržena hrana, šećer, čokolada, luk, jaki začini, citrusno voće i jaki čajevi, a tome dodatno doprinose i preobilni obroci, slabo žvakanje i brzo gutanje hrane. Gorušicu može izazvati fizički napor (dizanje teških tereta, trčanje i sl.). Nastanku gorušice doprinose lekovi kao što su nesteroidni antireumatici neki antidepresivi, antihipertenzivi (blokatori kalcijumovih kanala), lekovi za hronični bronhitis ili astmu (teofilin) i osteoporozu (bisfosfonati).

Skoro da nema osobe koja povremeno, obično posle obilnog obroka, zloupotrebe alkohola, duvana, začina, kafe ili unosa previše masti, doživi refluks želudačne kiseline u jednjak. Sporadični i povremeni refluks, sadržaja želuca smatra se normalnom pojavom, ali ako on postane dosadan-uporan i intenzivan, gorušica prerasta u bolest, gaststroezofagealnu refluksnu bolest, koja je najčešća bolest jednjaka, i jedna od najčešćih bolesti digestivnog trakta, koja zahteva adekvatno lečenje. 

Gorušica kao simptom se može javiti  kao pridruženi simptom u drugim bolestima :sindroma refluksnog kašlja, zapaljenja srednjeg uva, bolova u grlu, sindrom refluksnog laringitisa, karcinom larinksa,  ahalazija, mikroskopski ezofagitis,  Zolliner –Ellisonov sindrom, Barett-ov jednjak, Barett-ov karcinom, ,dispepsija, iritabilne bolesti creva, hijatusne hernije, gastritisa, H. pylori, ulcusa jednjaka, želuca, ulcus duodenuma/ili bulbostenoza, karcinom želuca ili kardije, kalkuloza žučne kesice, koronarna bolest, reumatoidni artitis i degenerativne zglobne promene, sicca sindrom, sistemska skleroza i CREST sindrom, šećerne bolesti, refluksne astme, fibroze pluća.                                                                                                                                       

Dijagnoza: 

Pregled gastroenterologa koji će ciljanim pitanjima i anmnestičkim podacima od pacijenta, gastroenterološkog pregleda se usmeriti na dalje dijagnostičke procedure kao što su laboratorijske analize.  Dalje dijagnostičke testove (kontrastna radiografija, fleksibilna endoskopija, ambulantni monitoring refluksa i dr.) treba uraditi kod pacijenata koji nisu adekvatno odgovorili na primenjenu terapiju, kada postoje alarmantni simptomi koji sugerišu na postojanje komplikacija bolesti (otežano ili bolno gutanje, krvavljenje, gubitak u telesnoj masi ili anemija) ili kada tegobe traju dugo, što može da pobudi sumnju na postojanje Barrett-ovog jednjaka, i kada pacijent i/ili lekar smatraju da je značajno uraditi ranu endoskopiju.

 Ako je bol akutne prirode a javio se u vidu pečenja i stezanja iza grudne kosti nakon napora i emocionalnog stresa, obavezan EKG i pregled kardiologa.  

U slučaju hroničnog perzistiranja tegoba  i ne adekvatnog odgovora na primenjenu terapiju, sumnje na Barrettov jednjak, treba uraditi dalje dijagnostičke testove (kontrasnu radiografiju, fleksibilnu endoskopiju, ambulanti monitoring refluksa, PH metriju).

Lečenje:

Cilj terapije je da se umanji kontakt kiselog želudačnog sadržaja iz epitela jednjaka.

Promena životnih navika i načina ishrane, predstavlja adekvatan dijagnostički i terapijski modalitet. Redukcija telesne mase . Podizanje uzglavlja u krevetu. Izbegavanje tesne odeće, pojaseva i kaiševa. Jedan obilan obrok zameniti sa više manjih. Planirati poslednji obrok u toku dana najmanje 3 sata pre odlaska na spavanje. Redukovati unos kafe, čaja i soka od pomorandže i limuna. Iz ishrane isključiti jaja, masnu hranu, čokoladu, pepermint, začine, crni i beli luk, paradajz i krastavac Izbegavati alkoholna pića, a posebno veće količine piva. Prekinuti pušenje. Izbegavati lekove koji oštećuju sluznicu (aspirin, NSAIL). Izbegavati lekove koji smanjuju tonus DES (teofilin, antiholinergici, kalcijumski antagonisti, diazepam, oralni kontraceptivi). Acidosupresivna terapija Antacidi. Alginati. H2 blokatori. Inhibitori protonske pumpe. Hirurško lečenje. Multidisciplinarno lečenje u zavisnosti od bolesti u kojoj se simptom kao gorušica javlja.

Prevencija: promena stila života, načina ishrane i loših životnih navika.

U Euromedik osim pregleda Gastroenterologa, Laboraorijskih analiza, Ultrazvuka abdomena ako simptomi gorušice i pored primenjene terapije traju dugo možete u uraditi Gastroskopiju , CT abdomena, pregled ostalih subbspecijalnosti u zavisnosti od kliničke slike i pridruženih bolesti. Dočekaće vas stručan i prijatan tim lekara i sestara, sve dijagnostičke i terapijske procedure se rade po najnovijim protokolima i obavljaju se na najnovijoj opremi najvišeg kvaliteta.