Pregled vaskularnog hirurga

pregled-vaskularni

Vaskularna oboljenja mogu biti lokalizovana na arterijama, venama i limfaticima. Najgrublje uzevši, oboljenja arterija se manifestuju ishemijom, a oboljenja vena i limfatika se manifestuju venskim ili limfnim zastojem (otokom). Pored oboljenja, značajne su i povrede krvnih sudova, pri čemu se povrede arterija manifestuju kliničkim sindromom hemoragije i/ili ishemije, povrede vena se manifestuju venskim krvavljenjem, a povrede limfatika limforejom. Vaskularna oboljenja mogu imati akutni (naglo nastale tegobe i promene) i hronični tok (postepen razvoj tegoba i promena).

Tegobe koje zahtevaju da se obavi pregled vaskularnog hirurga su: bol ili grčevi u rukama /nogama tokom određenih aktivnosti ili u određenom položaju, noćni bol koji remeti san, pojava rana koje ne zarastaju, prolazni ataci ishemije mozga (TIA) ili preležan moždani udar (CVI), gubljenje na težini i bol nakon uzimanja obroka, vidljive proširene vene na nogama, otok dela ili cele ruke/ noge sa ili bez promene boje i temperature kože i tako dalje.

Pregled vaskularnog hirurga je složen specijalistički pregled, uglavnom je bezbolan i ne zahteva primenu invazivnih instrumenata (uobičajeno se koriste slušalice, traka sa centimetarskom podelom, eventualno manžetna za merenje krvnog pritiska). Traje prosečno oko 20-30 minuta, osim u složenijim slučajevima , kada je za dobijanje precizne dijagnoze potrebno uraditi i dodatna ispitivanja. Nije neophodna nikakva prethodna priprema bolesnika.

Kao i u većini medicinskih disciplina, postavljanje dijagnoze kod bolesnika sa vaskularnim oboljenjem započinje anamnezom i fizikalnim pregledom.

1. Anamneza predstavlja uzimanje podataka o postojećim tegobama i smetnjama. U većini slučajeva specifična dijagnoza kod pacijenta sa vaskularnim oboljenjem se može pretpostaviti već na osnovu pažljivo uzete i dobro usmerene anamneze – lekar pažljivo sluša pacijentov opis tegoba, a potom postavlja specifična pitanja, kojima razjašnjava dobijene ili dobija nove podatke.

Tako će lekara interesovati: trajanje tegoba, da li su one povremene ili stalne, koje okolnosti ih pogoršavaju, a koje ih olakšavaju, podaci o prethodnim pojavama ili uzimanju lekova od značaja za pojavu simptoma, vremenska povezanost pojave simptoma sa drugim bolestima ili stanjima…

2. Lična i porodična anamneza podrazumevaju uzimanje podataka o prethodnim bolestima pacijenta, utvrđivanje prisustva faktora rizika za razvoj vaskularnih bolesti (dijabetes melitus, hipertenzija, hiperlipidemije, pušenje), prisustva udruženih kardiovaskularnih i drugih internističkih problema kod bolesnika, uzimanje podataka o operacijama koje je bolesnik imao, eventualnim alergijama ili neželjenim reakcijama na lekove, prisustvo faktora rizika, vaskularnih oboljenja , težih hroničnih bolesti kod najbližih krvnih srodnika … )

3. Fizikalni pregled. Podrazumeva pregled celog tela, ali ga je često potrebno ciljano usmeriti, shodno anamnestičkim podacima. Primena temeljnih principa inspekcije i palpacije uz pažljivo ispitivanje pulseva može da pruži obilje podataka.

Inspekcija podrazumeva pregledanje kože i traganje za tipičnim znacima slabe ishranjenosti tj. hronične distrofije tkiva (tanka, sjajna koža, gubitak dlakavosti), znacima zadebljanja i kandžaste deformacije noktiju, znacima atrofije mišića. Donji ekstremiteti se pažljivo pregledaju na prisustvo ragada kože, pregangrenoznih promena, ulceracija, suve ili vlažne gangrene. Izvođenjem jednostavne Birgerove probe lako je moguće proceniti stanje distalne perfuzije (prokrvljenosti) samo na osnovu promene boje kože nakon držanja noge u elevaciji, a zatim višeminutnim držanjem u spuštenom položaju.

Palpacija podrazumeva odredjivanje temperature kože, procenu kapilarnog punjenja, procenu postojanja i kvaliteta otoka (testast ili elastičan), ispitivanje bolne osetljivosti pojedinih delova tela na palpaciju, pregled pulseva (odredjivanje prisustva i gradiranje kvaliteta pulsa- aneurizmatski/ normalan/ oslabljen/ odsutan), traganje za znacima valvularne inkompetencije i refluksa u površnim venama, traganje za znacima insuficijencije perforantnih vena…

Auskultacija predstavlja slušanje u cilju otkrivanja šumova na određenim tačkama ( na vratu u projekciji karotidnih arterija, na prednjem trbušnom zidu iznad aorte i njenih visceralnih grana, ređe u projekciji magistralnih arterija gornjih i donjih ekstremiteta ).

Po potrebi se može izvesti i merenje obima gornjih i donjih ekstremiteta na simetričnim mestima.

U zavisnosti od kliničke slike može biti neophodno merenje krvnih pritisaka na različitim nivoima gornjih ili donjih ekstremiteta i u različitim položajima ekstremiteta (segmentni brahijalni pritisci) i odredjivanje tzv. Doppler indeksa-ABI ili ASPI).

U nekim slučajevima u cilju postavljanja tačne dijagnoze i određivanja odgovarajuće terapije neophodne su i dopunske dijagnostičke procedure kao što su : različite laboratorijske analize, color-Doppler ultrazvučni pregled (venskog sistema gornjih ili donjih ekstremiteta, arterija gornjih ili donjih ekstremiteta, trbušne aorte i njenih grana, karotidnih i vertebralnih arterija), ultrazvuk srca i grudne aorte, MSCT- ili MR –angiografija, radiografija vratne kičme i gornjeg otvora grudnog koša, kapilaroskopija. Ređe je neophodan i neurološki, kardiološki, reumatološki/imunološki pregled.

4. Završno mišljenje i određivanje terapije – Na osnovu rezultata vaskularnog pregleda daje se dijagnoza, određuje odgovarajuća terapija, koja može biti hirurška (operativna) ili konzervativna (medikamentozna), daje se predlog o eventualnim dodatnim dijagnostičkim postupcima i određuje učestalost kontrolnih pregleda.